Ulicom se širio miris jorgovana. Srela sam je danas. Nosila je buket jorgovana u rukama. Kupila ga je, kaže, na ulici od neke bake, koja je ličila na njenu.

Oči su joj svetlucale od suza, ali onih koje se javljaju od zahvalnosti i sreće.

Ulicom se širio miris jorgovana

Povremeno približavajući buket, da upije miris, ispričala mi je da je njoj jorgovan kao neki znak da je ponovo sve u redu. Kao proleće, koje dolazi nakon hladnog perioda tihovanja.

Ulicom se širio miris jorgovana

Pamtim je po iskrenosti i dubini milog pogleda. Ali, sada mi je zračila nekom novom vedrinom, pomalo setnom, ali mirnom.

I, dok sam je pažljivo slušala, osetih da mi njene reči hrane dušu. Za mene taj cvet isto ima jaku simboliku, mada joj to nisam pomenula.

Ulicom se širio miris jorgovana

„Drago mi je da sam te srela, deluješ mi nekako mirno“, rekoh joj na rastanku. Široko se nasmejala, čvrsto me zagrlila i šapnula: „I jesam. Konačno sam izabrala sebe“.

Ulicom se širio miris jorgovana

Nastavila sam duž ulice, kojom se širio miris tek ubranog cveća, u želji da nađem baku koja prodaje jorgovane.

Zaustavih se pored njene tezge. „Daćete mi dva buketa“, rekoh radosno, a starica toplih očiju srdačno mi uzvrati osmehom.

Ulicom se širio miris jorgovana

Jedan buket uzeh sebi, a drugi da poklonim usput nekoj ženi. Nekoj koja se umorila od potrebe da svuda stigne. Nekoj koja ne ume da kaže „ne“. Nekoj koja nije dovoljno dobra. Nekoj koja je zabrinuta. Nekoj koja sebi više nije lepa. Nekoj, kojoj danas, takođe, treba podsetnik da konačno izabere sebe. A tada će i sreća ponovo izabrati nju, u miru.

Autor: Ana Milovanović

Šta ne znači rad na sebi. Vrlo često možda i previše često u današnje vreme ljudi u želji da pomognu sebi, da podignu kvalitet svog života na viši nivo ulaze u proces samorazvoja ili poznatog kao rad na sebi. I hvataju se u klopku svojih očekivanja i svojih uverenja kako taj proces treba da izgleda u kom smeru, kojom brzinom treba da se odvija.

Najčešće se ne odvija onako kako smo mi zamislili zato što nam je to prostor da još dodatno upoznamo sebe iz neočekivanih pozicija za nas. Ostanite sa nama do kraja, pročitajte šta rad na sebi nije i spoznajte da li i vi možda grešite u nečemu od pomenutog u tekstu.

Postoje tri različite grupe ljudi koji rade na sebi iz različitih ličnih motiva.

Prva grupa ljudi su oni koji misle da sa njima i njihovim unutrašnjim svetom nešto nije u redu pa traže alate i načine da poprave sebe, a sam taj pristup je destruktivan po mentalni sklop i karakter tih ljudi. Zato što nikada neće dovesti sebe do perfekcije i onda će osećati krivicu jer će smatrati da ne rade dovoljno ili da ne rade dobro, da ne rade alati. Tako će preopteretiti sebe i pregoreće, ili će posumnjati u alate i tehnike i izgubiće veru. Ne radi se na sebi da bi sebe popravio.

Šta ne znači rad na sebi

Druga grupa ljudi su oni kojima je dovoljno dugo bilo loše i teško u životu pa su zbog toga odlučili da preduzmu nešto. Taj potez je pozitivan jer niko neće doći da nas spase ako mi sami ne spasimo sebe. Međutim ta grupa ljudi pravi bitne propuste kada je u pitanju ova tema, a to je da verovatno zbog teškog života koji su imali žele da promene baš sve oko sebe ili u sebi pa čak i svoju osobnost i suštinu. Verovatno da bi mogli da zaborave sve što ih tišti. To nije baš najbolji pristup zato što tim postupkom poništavaju sebe kao ličnost. Suštinu je skoro pa nemoguće promeniti. Ne radi se na sebi da bi se suština menjala.

Treća grupa ljudi su oni koji su doživotno radoznali i njima rad na sebi dođe kao neka igrica i svaki dan samorazvoja im je kao novi level koji su prešli. Zbog toga što je taj proces način da upoznaju sebe u drugim okolnostima i da se nadograde. Njima je tu fokus, nije im fokus da se poprave ili isprave već da porastu. Zato i menjaju navike koje im ne odgovaraju, ali imaju na umu da menjaju nešto sa čim su rođeni to jest svoju suštinu.

Šta ne znači rad na sebi

Kada sumiramo argumente koje smo izneli za sve tri grupe možemo da primetimo da mnogo toga zavisi od uverenja koja imamo, i od fokusa gde gledamo i šta smo u stanju da vidimo.

Zamku koju takođe ljudi sami sebi radom na sebi mogu navući na vrat je očekivanje da kada počnu sa tim procesom i kada prođe određeno vreme, kada reše svoje blokade i traume od pre da posle toga nikad više neće osećati bol, tugu, nemir, nervozu, stres itd.

Bolje da ne zamazuju oči sami sebi verovanjem u to, jer od toga nema ništa. Zato što će verovatno osećati sve što su osećali i pre, samo će nakon dužeg vremena rada na sebi početi da razumeju zašto osećaju to što osećaju i znaće kako je najbolje da reaguju da sebe ne bi izbacili iz koloseka.

Šta ne znači rad na sebi

Druga strana medalje to jest drugi ekstrem ovog procesa su ljudi koji dugo godina rade na sebi pokupe informacije, iskustva iz ove oblasti pa zbog toga se umisle i daju sebi za pravo da budu superiorni u odnosu na druge. Ponašaju se uzvišeno kao da su pokupili svo znanje ovog sveta. Pa procenjuju nečija stanja, upućuju, savetuju ne misleći o tome da mogu time da naštete osobi prema kojoj se tako ophode. I sve to misle da rade pod velom dobre namere, a ispod tog vela su kompleksi.

Rad na sebi

Autor: Milica Đorđević