Lisnata – kroasan pogača. Francuski kroasani i broš pogača su savršen spoj kako za oko tako i za nepce. Bilo vruće ili ne, jesti se mora. A nama se danas prijela baš ovakva jedna pogača. Hrskava korica, bezbroj listića testa poslaganih jedan na drugi, mekana k’o „duša“ sa mirisom i ukusom otopljenog maslaca koji se opojno širi kuhinjom, garantuju pravu gozbu.
Lisnata – kroasan pogača
Lisnata – kroasan pogača
Recept:
500 gr mekog brašna T405 ili 450
6 gr suvog kvasca
4 gr šećera od šećerne trske ili običnog, kristal šećera
80 ml mlakog mleka
88 ml mlake vode
60 ml suncokretovog ulja
64 gr mlakog grčkog jogurta
2 jaja (umućena)
5 gr soli
Lisnata – kroasan pogača
Za premazivanje jufki:
65 gr omekšalog, skoro tečnog maslaca
Za premazivanje kroasana:
1 žumanac, 1/4 belanca, 1 kašičica slatke pavlake, 1kašičica mleka. Sve sastojke stavite u dublju posudu i sjedinite ih muteći viljuškom. Trebaće vam i okrugli pleh prečnika 24 cm.
Priprema:
Stavite brašna u dublju posudu. Napravite udubljenje u sredini, dodajte kvasca i šećera, sipajte vode i mleka i sve sjedinite mešajući žicom za mućenje. Ostavite da kvasac nadođe. Nakon toga dodajte ulja, jogurta, jaja i soli i zamesite testo. Pokrijte čistom krpom i ostavite da testo naraste na sobnoj temperaturi.
Lisnata – kroasan pogača
Naraslo testo istresite na ležerno pobrašnjenom stolu, oblikujte u loptu i isecite na 5 manjih komada. Svaki komad oblikujte u jufku, istanjite oklagijom, premažite omekšalim maslacem i ređajte jednu na drugu.
Lisnata – kroasan pogača
Nakon toga sve te naslagane kore istanjite oklagijom. Isecite na trouglove, uvijte u obliku kroasana i ređajte u podmazanom plehu. Ostavite da narastu nekih 15- ak minuta. Premažite ih prelivom od žumanaca i pecite u zagrejanoj rerni na 200°, 20 m. Nakon toga, izvadite pleh iz rerne, premažite pogaču odozgo preostalim maslacem i pecite još 10 m.
Lisnata – kroasan pogača
Lisnata – kroasan pogača
Savet više:
Jufke ne treba preterano istanjiti oklagijom. Maslac nanosite na kore pomoću četkice. Najbolje je da budu debljine 2-3 cm. Kroasane možete puniti običnim ili krem sirom ili pak bilo kojim nadevom. Nadamo se da ćete uživati u fantastičnom ukusu ove kroasan pogače. Do sledećeg recepta.
Pad i ponovo poletanje. Kažu da je suprotno padu uzletanje. Hajde da vidimo kako možemo uzleteti u nekim svojim životnim padovima ostanite sa nama do kraja teksta u saznajte o čemu je reč.
Kada se suočimo sa padom ili neuspehom, važno je da se fokusiramo na postizanje emocionalne otpornosti i pronalaženje načina da se vratimo na noge.
Evo nekoliko ispitanih i naučno potvrđenih strategija koje vam mogu pomoći da uzletite nakon pada:
Važno je da priznate i prihvatite svoje emocije nakon neuspeha. Dopustite sebi da osetite tugu, razočaranje ili bes, ali nemojte dozvoliti da vas potpuno obuzmu. Važno je da se izborite sa tim osećanjima i nastavite dalje.
Pad i ponovo poletanje
Pad i ponovo poletanje
Analizirajte situaciju koja je dovela do pada i pokušajte da identifikujete šta je pošlo po zlu i dovelo vas u poziciju u kojoj ste se našli. Razmislite o tome šta možete naučiti iz tog iskustva i kako možete postupiti drugačije u budućnosti.
Definišite nove ciljeve i planove kako biste se vratili na pravi put. Postavljanje jasnih i ostvarivih ciljeva može vam pomoći da se fokusirate na budućnost i da ostanete motivisani i prisebni.
Razgovarajte sa prijateljima, porodicom ili stručnjakom ako vam je potrebna podrška. Podelite svoje osećaje i misli sa nekim ko vas razume i može vam pružiti podršku i ohrabrenje.
Rad na razvijanju samopouzdanja i pozitivnog stava bez obzira na sve može vam pomoći da se oporavite nakon padova. Vežbajte samoposmatranje i fokusirajte se na svoje pozitivne osobine i postignuća.
Nadamo se da će vam ovi saveti pomoći da se uzdignete nakon padova i da ponovo krenete ka uspehu.
Pad i ponovo poletanje
Razvijajte emocionalnu otpornost
Emocionalna otpornost je ključna za prevazilaženje izazova i neuspeha. Rad na razvijanju emocionalne otpornosti može vam pomoći da se nosite sa stresom, pritiskom i neizvesnošću.
Nastavite sa učenjem i rastom
Kontinuirano učenje i lični razvoj mogu vam pomoći da se prilagodite promenama i izbegnete stagnaciju. Postavite sebi izazove, učite nove veštine i stvarajte nove prilike za sebe.
Pad i ponovo poletanje
Kako možemo ublažiti životne padove?
Kada je reč o ublažavanju životnih padova, kreativni pristup može biti veoma efikasan.
Evo nekoliko kreativnih načina koji vam mogu pomoći da ublažite životne padove:
Pad i ponovo poletanje
Umetnost terapija
Isprobajte umetnost terapiju kao način izražavanja svojih emocija i procesuiranja teških iskustava. Crtanje, slikanje, pisanje ili bilo koji oblik umetničkog izražavanja može vam pomoći da se oslobodite stresa i pronađete unutrašnji mir.
Ples terapija
Ples je odličan način da se oslobodite negativnih emocija i povežete sa svojim telom. Plesna terapija može vam pomoći da izrazite svoje emocije kroz pokret i muziku, što može imati terapeutski efekat na vaše mentalno zdravlje.
Meditacija u prirodi
Pokušajte da praktikujete meditaciju u prirodi kako biste se povezali sa okolinom i pronašli unutrašnji mir. Šetnja u prirodi, meditacija na otvorenom ili vežbe disanja u prirodi mogu vam pomoći da se opustite i oslobodite stresa.
Pad i ponovo poletanje
Slušanje muzike
Muzika ima moć da vas opusti, inspiriše i podigne vam raspoloženje. Napravite playlistu sa omiljenim pesmama koje vas čine srećnim i opuštenim, i koristite muziku kao sredstvo samoterapije.
Kreativno pisanje
Isprobajte kreativno pisanje kao način da izrazite svoje misli, osećanja i iskustva. Pišite dnevnik, pesme, priče ili eseje kako biste procesuirali svoje emocije i pronašli nove perspektive na svoje probleme.
Pad i ponovo poletanje
Nadamo se da će vam ovi kreativni načini pomoći da ublažite životne padove i pronađete emocionalnu ravnotežu ublažiti životne padove?
Dokumentarac „Fej“ dostupan na Max Striming. HBO Original dokumentarac „Fej“, u produkciji i režiji nagrađivanog filmadžije Luran Buzuro dostupan je na Max striming platformi. Film je svetsku premijeru imao na filmskom festivalu u Kanu 2024. godine.
Oskarom nagrađena glumica i filmska zvezda sa dugogodišnjom karijerom, Fej Danavej, pripoveda o trijumfima i izazovima svoje slavne karijere sa Frankom Kandorom u dokumentarcu „Fej“, prvom dugometražnom dokumentarcu o ovoj holivudskoj legendi.
Dokumentarac „Fej“ dostupan na Max Striming
Kroz iskreno promišljanje, dopunjeno uvidom kolega i prijatelja, Danavej kontekstualizuje svoj život i filmografiju, otkrivajući svoje borbe sa mentalnim zdravljem dok se suočavala sa dvostrukim standardima kojima je bila izložena kao žena u Holivudu.
Dokumentarac „Fej“ dostupan na Max Striming
Odrastajući kao Doroti Fej Danavej, dete oca vojnika koji se borio sa alkoholizmom i koju je uglavnom odgajala samohrana majka, Danavej je pobegla u svet glume, pronalazeći mentore u reditelju Eliji Kazanu i dramatičaru Vilijamu Alfredu, čija joj je predstava „Hogan’s Goat“ pomogla da započne karijeru 1965. godine.
U dokumentarcu „Fej“, glumica tri puta nominovana za Oskara – kojeg je osvojila za film „Mreža“ (Network) iz 1976. godine – istražuje lični put u skladu sa svojom slavnom karijerom. Čini se da mnoge njene filmske uloge odražavaju aspekte Fejine ličnosti i društvene klime u kojoj su nastale.
Dokumentarac „Fej“ dostupan na Max Striming
To se odnosi pre svega na naslove poput „Boni i Klajd“ (Bonnie and Clyde), „Chinatown“ i „Mreža“ (Network), film koji je izazvao pohvale, ali i kritike. Danavejeva je u tom filmu tumačila lik tvrdoglave, nesimpatične televizijske producentkinje, što su ujedno i epiteti koji prate njenu reputaciju umetnice sa kojom je teško raditi.
Iskreno govoreći o svojim borbama sa alkoholizmom i bipolarnim poremećajem, ljubavnim vezama i radostima majčinstva, Danavej se takođe osvrće na svoju ulogu u „Mommie Dearest,” zloglasnom filmu iz 1981. godine koji je bio veoma popularan, ali i umalo uništio njenu karijeru.
Dokumentarac „Fej“ dostupan na Max Striming
Svojom elegancijom na ekranu i osećajem za modu postala je ikona stila, a i danas nastavlja da inspiriše i utiče na modne trendove. Žestoko nezavisna i odlučna u razvijanju vlastitog profesionalnog puta tokom 1990-ih i 2000-tih, ali ponekad sprečena vlastitom reputacijom i unutrašnjim borbama, „Fej“ služi kao podsetnik na jedinstvenu sposobnost Danavejeve da inspiriše generacije filmadžija i glumaca svojim trajnim filmskim šarmom i opsežnom filmografijom.
Dokumentarac „Fej“ dostupan na Max Striming
Dokumentarac sadrži intervjue sa sinom Fej Danavej, Lijamom Danavejom O’Nilom, kao i kolegama i prijateljima, uključujući autora Marka Harisa, novinarku Robin Morgan, profesoriku filma Anet Insdorf, fotografa i reditelja Džerija Šacberga, autora Dejvida Ickofa, glumce Šeron Stoun i Mikija Rurkija kao i filmadžiju Džejmsa Greja.
Dokumentarac „Fej“ dostupan na Max Striming
HBO Documentary Films predstavlja „Fej“, uz Amblin Documentaries Production u saradnji sa Nedland Media. Dokumentarac je režirao i producirao Luran Buzuro, kao i producenti Markus Kit, Džastin Falvej i Deril Frenk, a uredio Džejson Samers. Kompozitor je Tajler Striklend, a direktori fotografije, Travers Džejkobs, Kris Džonson i Tobi Tijerman. HBO izvršne producentkinje su Nensi Abraham, Lisa Heler i Sara Rodrigez.
Obeležen dan rođenja Vojvode Živojina Mišića u Beogradu. Povodom obeležavanja dana rođenja slavnog srpskog vojskovođe u I Svetskom ratu, Vojvode Živojina Mišića, 19. jula, nedavno je u organizaciji Opštinskog odbora Savski Venac Saveza potomaka ratnika Srbije 1912-1920, u dvorištu OŠ „Vojvoda Živojin Mišić“ u Beogradu , priređen program i polaganje venca na bistu, čime je odata počast u znak sećanja na srpskog vojskovođu.
Obeležen dan rođenja Vojvode Živojina Mišića u Beogradu
Obeležen dan rođenja Vojvode Živojina Mišića u Beogradu
Ispred OO Savski venac Saveza potomaka ratnika Srbije 1912-1920, prisutnim članovima Saveza Opštinskih odbora Vračar na čelu sa Slobodankom Begović i predstavnicima opštinkih odbora Zemun, Železnik, Čukarica kao i prisutnim prijateljima Saveza obratila se Božica Velousus, književnica, članica ovog Saveza, koja je rekla da poštujući istoriju, pokazuje ljubav prema otadžbini.Ona je svojim doprinosom podržala ovaj datum i sećanje na srpskog vojskovođu.
Obeležen dan rođenja Vojvode Živojina Mišića u Beogradu
Obeležen dan rođenja Vojvode Živojina Mišića u Beogradu
Uz prigodan program u kazivanju istorijskih činjenica o Vojvodi Živojinu Mišiću od Miše Ćirića, člana Saveza ratnika potomaka Srbije 1912-1920 , zatim kazivanju autorskih stihova pesnika Zorana Mitića, takođe člana Saveza, predstavljen je kulturni program koji su podržali direktorka OŠ „Vojvoda Živojin Mišić“ Tijana Jovanović, Ivan Stratimirović predsednik Saveza, Slobodanka Begović, predsednica Saveza za Beograd, Slađana Stamenović predsednica udruženja prijateljstva Srbije i Francuske i drugi.
Obeležen dan rođenja Vojvode Živojina Mišića u Beogradu
Obeležen dan rođenja Vojvode Živojina Mišića u Beogradu
Rečima „Ko sme,taj može, ko ne zna za strah, taj ide napred!“ članovi Saveza potomaka ratnika Srbije 1912 – 1920 su svoj put nastavili dalje, a venac na bistu Vojvodi Živojinu Mišiću su položili Ivan Stratimirović predsednik Saveza potomaka ratnika Srbije 1912-1920 , Slobodanka Begovića Saveza za Beograd i Božica Velousis ispred Saveza za Opštinski odbor Savski Venac.
Kolač za letnje dane – Tiramisu. Pravi kolač za vrele letnje dane. Kremast, lepo izgleda.
Sastojci:
4 žumanceta;
100g šećera u prahu;
500g mascarpone sira;
250g slatke pavlake;
2 veća pakovanja piškota (48 komada);
2.5 dcl skuvane jake crne kafe
malo ruma
Kolač za letnje dane – Tiramisu
Kolač za letnje dane – Tiramisu
Priprema
Žumance umutiti sa šećerom u prahu i staviti da se kuva na pari 15-20 min dok se ne zgusne. Kada se dobro ohladi dodati mascarpone sir i malo umutiti. Posebno umutiti slatku pavlaku i dodati u prethodnu smesu, i sve umutiti mikserom.
Kolač za letnje dane – Tiramisu
Kolač za letnje dane – Tiramisu
Piškote umakati u crnu kafu u koju se doda malo ruma, i slagati na tacnu (pola piškota ide dva reda, 12 komada), na te stavimo umućenu smesu, pa opet natopljene piškote (dva reda, po 12 komada), pa ostatak smese. Sve to posuti kakao prahom radi dekoracije.
„Jasno naglasite da žrtva nikada nije kriva za nasilje“ – Osnazzene. Osnazzene su organizacija koju vode mlade i hrabre devojke, koje ne prezaju da se uhvate u koštac sa možda i najvećim problemom današnjice, a to je nasilje. Kako su došle na ideju i odakle im hrabrost da raskrinkaju velike sajber grupe osvetničke pornografije i koji su im dalji planovi, ispričale su u razgovoru za naš portal.
„Jasno naglasite da žrtva nikada nije kriva za nasilje“ – Osnazzene
„Jasno naglasite da žrtva nikada nije kriva za nasilje“ – Osnazzene
Šta je to što vas je opredelilo da se borite za sve ljude koji su izloženi bilo kom obliku nasilja?
Prije svega, djevojke i žene su postepeno počele da nam se javljaju i da dijele svoja traumatična iskustva. Kako je vrijeme odmicalo, sve veći broj djevojaka se javljao, stoga smo smatrale da je nužno da sprovodemo istraživanje kojim ćemo podići svijest među društvom o važnosti ovog problema sa kojim se žene svakodnevno suočavaju, a sa druge strane one su te koje su osuđivane i omalovažavane od strane okoline, a počinilac je taj koji je stavljen u drugi plan.
Da li vam se javljaju žrtve nasilja i na koji način im pomažete?
Žrtve nasilja nam se obraćaju u velikom broju. Žene koje su pretrpele određeni oblik nasilja često su prepuštene same sebi, ne postoji adekvatan pravni okvir koji bi ih podstakao da prijave nasilje, stoga smo mi tu da im pružimo moralnu podršku, da ih razumijemo i da ih ohrabrimo da prijave nasilje.
„Jasno naglasite da žrtva nikada nije kriva za nasilje“ – Osnazzene
Nažalost, živimo u takvom vremenu i društvu da jedino pritiskom javnosti i medija možemo da očekujemo određenu pozitivnu promjenu. Takođe, nakon razgovora, žene upućujemo na dalje relevantne intitucije koje bi mogle riješiti njihov slučaj. Ono što je za nas najveći uspjeh do sada jeste što žene imaju povjerenja u nas, osjećaju se slobodno da nam se otvore i ispričaju svoje iskustvo.
„Jasno naglasite da žrtva nikada nije kriva za nasilje“ – Osnazzene
Nedavno ste uspele da se neprimetno uključite u jednu grupu koja deli zastrašujuće pornografske snimke i fotografije. Šta ste tada mogle da vidite u toj grupi?
Prevashodo, mi smo se priključile telegram grupama kako bismo istražile u kolikoj mjeri se djeli osvetnička pornografija, međutim na ono što smo naišle, nismo uopšte očekivale. Pored osvetničke pornografije, u velikoj mjeri se dijeli i dječja pornografija kao i incest. Ono čemu se nismo nadale da ćemo pronaći u okviru grupa jeste incest, gdje muški članovi porodice, krijući, slikaju svoje majke/sestre/ujne i šalju u grupe na ocjenjivanje i razmjenu.
„Jasno naglasite da žrtva nikada nije kriva za nasilje“ – Osnazzene
Nailazile smo na ovakav tip sadržaja u velikoj mjeri, pri čemu poruke uglavnom glase – “Hoće neko da mu ocjenim mamu”, – “Incest?”, “Ocjenjujem majke, sestre, ujne…” i tome slične poruke. Pored gorenavedenog, postoje i slučajevi gde se djevojke ucjenjuju za određenu svotu novca, od strane admina ili vlasnika tih grupa, ili će u suprotnom javno objaviti njihove ekplicitne fotografije koje su poslate nekome u povjerenju.
Da li je možda bio prisutan strah da vas ne zadesi ista ili slična sudbina devojaka koje su na tim snimcima i fotografijama?
Mi smo prije svega bile fokusirane da pružimo podršku i određenu vrstu pomoći ženama koje su prošle kroz ovo traumitačno iskustvo, stoga nismo obraćale mnogo pažnje na to da i mi možemo biti potencijalna žrtva. Veoma je bitno napomenuti da svaka od nas može biti žrtva kao i da bilo ko može biti počinilac, pogotovo u današnje vrijeme, gdje imamo ekspanziju interneta i različitih deepfake aplikacija koji se zloupotrebljavaju u te svrhe.
„Jasno naglasite da žrtva nikada nije kriva za nasilje“ – Osnazzene
Prošlo je više od 30 dana od kako ste ceo slučaj iznele u javnost. Da li je nešto preduzeti po tom pitanju?
Nakon objavljivanja istraživanja, Nacionalni centar za bezbednost dece na internetu pri Ministarstvu informisanja i telekomunikacija nas je kontaktirao da prosledimo sve dokaze (linkove grupa i screenshotove u kojima se potražuju ili dele fotografije maloletnih lica) kako bi formirali predmet i poslali ga Odeljenju za visokotehnološki kriminal. To smo učinile, a dan kasnije nas je inspektor iz VTK-a obavestio da je materijal stigao i da će ga dalje proslediti tužilaštvu. Međutim, prošlo je mesec dana bez ikakvih novih informacija.
Pored dečije pornografije, samostalno smo poslale i screenshotove gde se deli osvetnička pornografija, incest, ucenjivanje za novac, pedofilija i druge aktivnosti, sa IP adresama i ličnim podacima počinilaca, ali nismo dobile povratnu informaciju. Takođe smo bile kontaktirane i od strane ministarke Tatjane Macure kako bismo se sastale sa njom i probale da nađemo zajedničko rešenje.
„Jasno naglasite da žrtva nikada nije kriva za nasilje“ – Osnazzene
Što se tiče samog sastanka sa ministarkom Tatjanom Macurom, objavile smo saopštenje za javnost na našem Instagram profilu, gde smo objasnile razloge za neuspostavljanje saradnje i dalje ne bismo komentarisale, uprkos njenim izjavama u emisijama.
Na koji način ste sve spremne da se borite protiv digitalnog nasilja?
Borimo se svim raspoloživim sredstvima. Podnosimo prijave nadležnim institucijama i sarađujemo sa drugim organizacijama kako bismo pronašli zajednička rešenja. Aktivno prikupljamo materijale i dokaze unutar Telegram grupa protiv počinilaca. Planiramo uspostaviti besplatnu pravnu podršku za žrtve digitalnog nasilja (konkretno osvetničke pornografije), a trenutno radimo direktno sa žrtvama, pružajući im podršku i usmeravajući ih ka relevantnim institucijama. U okviru narednog projekta, planiramo održavanje radionica o bezbednosti na internetu kako bismo podigli svest o ovom problemu.
Na kojim projektima sada radite?
Trenutno radimo na realizaciji projekta pod nazivom „Započnimo eru digitalne bezbednosti“. U predstojećem periodu održaćemo edukativne radionice u Inđiji, Vršcu i Subotici u cilju podizanja svesti kod mladih o dezinformacijama na internetu kao i vrstama manipulacija koje postoje.
Takođe, cilj nam je da mladima predstavimo načine i mogućnosti na koje mogu da se zaštite na internetu, kao i kome bi trebalo da se obrate ukoliko dođe do određene zloupotrebe ili nešto slično. Ono što ćemo posebno istaći prilikom radionica jeste deepfake tehnologija koja je u konstatnom porastu u proteklih nekoliko godina, a za koju nisu potrebne neke digitalne veštine i sposobnosti, kako bi se zloupotrebila.
„Jasno naglasite da žrtva nikada nije kriva za nasilje“ – Osnazzene
Šta je to na čemu biste volele da radite u budućnosti?
U budućnosti planiramo održati više radionica na temu digitalnog nasilja, u saradnji sa stručnim organizacijama. Pored toga, nameravamo uspostaviti besplatnu pravnu podršku i pomoć žrtvama, kako bi se pravda koliko-toliko zadovoljila. Kroz razne projekte želimo podići svest o digitalnom nasilju, izvršiti pritisak na institucije za izmenu Krivičnog zakonika, kao i edukovati javnost svih uzrasta o ovom problemu.
Naš cilj je da kroz ove aktivnosti doprinesemo značajnom poboljšanju pravne zaštite i podrške za žrtve, kao i da osiguramo da odgovorni za ovakva dela budu adekvatno sankcionisani. Takođe, želimo da edukujemo ljude o prepoznavanju i prevenciji digitalnog nasilja, kako bi se smanjila učestalost ovih krivičnih dela i povećala sigurnost na internetu.
Prema vašim istraživanja koji je procenat digitalnog nasilja i kakve sve posledice ostavlja?
Na osnovu podataka organizacije Partneri Srbija iz 2022. godine, svaki treći učenik je tokom proteklih godinu dana, doživeo neko uznemiravajuće iskustvo na internetu, dok je trećina učenika u isto vreme trpela ili vršila nasilje. Prema našim procenama, taj broj je u konstantnom porastu, a žrtve su najčešće žene i devojčice.
Ovaj oblik nasilja prema ženama i devojčicama može biti jednako štetan kao i fizičko nasilje, dovodeći do stresa, traume, anksioznosti, poremećaja sna, depresije i fizičkog bola. Posledice digitalnog nasilja mogu takođe uključivati strah za ličnu bezbednost, naročito u slučajevima organizovanog uznemiravanja, izolaciju, negativne posledice u društvenom i poslovnom životu, pa čak i ozbiljne posledice kao što je samoubistvo.
Na koji način žrtva može da se bori protiv nasilja i nasilnika, a i mi kao društvo kako možemo u tome da im pomognemo?
Ako misliš da si žrtva nasilja, prvo potraži pomoć od osobe kojoj veruješ (roditelja, člana porodice ili druge odrasle osobe). U školi se možeš obratiti psihologu, pedagogu ili nastavniku. Ako ne želiš da se obratiš poznatoj osobi, pozovi besplatan broj 19833 (Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu).
Ako se nasilje dešava na društvenoj mreži, blokiraj nasilnika i prijavi nasilje toj mreži. Sakupi dokaze – poruke i slike. Ako si u neposrednoj opasnosti, kontaktiraj policiju ili drugu hitnu službu u Srbiji, ili se javi nekoj od feminističkih organizacija koje mogu da pomognu u daljim koracima (uključujući i nas).
Jasno naglasite da žrtva nikada nije kriva za nasilje. Pružite podršku aktivnim slušanjem i usmerite žrtvu ka pouzdanim izvorima pomoći. Ne sugerišite isključivanje sa interneta jer to ne rešava problem i može dodatno izolovati žrtvu. Vodite računa o bezbednoj upotrebi interneta, uključujući redovnu promenu lozinki, izbegavanje postavljanja ličnih podataka i proveru podešavanja privatnosti. Iskoristite opciju blokiranja nasilnika.
Prikupite dokaze o nasilju, poput screenshotova i poruka. Najvažnije je biti podrška – osoba koja prolazi kroz digitalno nasilje trpi nasilje koje ostavlja duboke psihološke posledice i ima osećaj da je sama na svetu. Bitno je da zna da ima podršku u vama. Mi kao društvo često pasivno učestvujemo u digitalnom nasilju tako što ne reagujemo – ovo je javni apel svima da REAGUJU. Ukoliko vidiš da se vrši digitalno nasilje kad nekom osobom, pomozi, makar u prijavljivanju naloga, jer ti mali koraci dovode do rešenja nasilja, jer žrtva često nema snage da se usprostavi nasilniku.
