Koliko god puta u životu da sam se uverila u suprotno, postoje ti neki ljudi koji svojim postupcima umeju da mi vrate veru u to da dobrota još uvek nije izumrla na ovom svetu.

Iako sve češće oko sebe viđam nervozne, ljute osobe kojima pričinjava zadovoljstvo samo to da napakoste drugima i međusobno se okrivljuju za sve loše što im se u životu desilo, postoje i oni koji mogu biti primer za to kako bi svi trebalo da se ponašamo.

Naime, nekako nam je uvek fokus na onome što je loše i stalno se govori o tome kako je neko drzak, nestrpljiv, neprestano se prepričavaju skandali i baš iz tog razloga postali smo ubeđeni da se ništa dobro i ne dešava. A dešava se!

Osim onih koji izazivaju tuče, ratove, svađe i koji se ponose time da su „majstori skandala“, ima i onih koji se zalažu za mir, koji pomažu drugima, onih koji šire ljubav.

Tako sam, za veoma kratko vreme, bila svedok nekoliko dobrih dela: videla sam nekolicinu ljudi koji pomažu devojci kojoj je bilo loše, ne mareći za to što kasne na posao jer su bili svesni toga da je bitnije pomoći drugome; upoznala sam i devojku koja po gradu traži jednog beskućnika kako bi mu dala novac i garderobu koju je za njega prikupila; videla sam i lekara koji besplatno radi dodatne analize devojci koja nema novca da ih plati, a neophodne su joj; videla sam decu koja se odriču ekskurzije kako bi drugu kupila patike; dečaka koji se vraća sa izleta bez suvenira jer je sav novac dao drugoj deci da kupe sebi šta hoće…

Da, videla sam još mnooogo dobrih dela koja pokazuju da postoje dobri ljudi i dobra deca, dela koja pokazuju da svet još nije potpuno potonuo i da neće potonuti sve dok postoje ovakvi ljudi. Ali, o njima se retko piše i govori, oni su retko na naslovnim stranama… Očigledno, nisu dovoljno zanimljivi i atraktivni poput onih koji gledaju samo to kako da ugode sebi i napune svoje džepove.

Mi, ljudi, smo krivi za to što dobra dela ostaju neprimećena, dok se o onim lošim priča na sve strane, mi smo krivi za to što nam je bitnije da ispričamo ko je kome šta opsovao na ulici, nego to da je neko sa osmehom pomogao osobi koju ne poznaje. Čak smo u stanju i da nazivamo ludacima one koji idu kroz grad smejući se, dok su nam namračene face postale potpuno prihvatljive.

Dobra dela i dobri ljudi još uvek postoje i ne treba da ih stavljamo u drugi plan, nikada više! Oni su zaslužili da se za njih čuje, da budu uzori i mladima i starima, o njima treba da se piše kako bi mogli, svojim primerom, da inspirišu druge na to da i oni budu bolji. Isto onako kako smo dozvolili da se polusvet uvuče u naše živote i neprekidno nam se smenjuje pred očima, tako treba da pustimo da u prvi plan izbiju oni koji tu treba i da se nalaze. Možda je došlo vreme da prave vrednosti dobiju svojih pet minuta i krenu da vladaju svetom?

Dosta je trajalo vreme agresije, nekulture i loših ljudi, vreme je da dobrota vrati svoje mesto pod ovim nebom.

Autor: Bojana Krkeljić

Dobra, loša i nepoželjna metafora

Upotreba stilskih figura u pisanoj formi, poput metafore, korisna je za pružanje kratkog opisa ili načina na koji je obojeno tvoje pisanje, bez prelaska u previše verbalnih objašnjenja. Metafora može da pruži jasnoću ili da identifikuje skrivene sličnosti između neke dve ideje.

Drugim rečima, ako možeš da uputiš čitaoca na odgovor na jedan pronicljiv način pomoću ove stilske figure, onda svakako to treba i da učiniš kroz svoje pisanje. Skot Ficdžerald imao je o tome mišljenje koje je iskazao kroz metaforu: „Svako dobro pisanje je plivanje pod vodom i zadržavanje daha.“

Dobra metafora upoređuje pojmove bez da koristi neke pomoćne reči: kao ili poput. Upotreba ovih, tzv. sporednih reči predstavlja već neku drugu tehniku, kao i stilsku figuru koja je poznatija kao similacija.

Upotreba sledećih metafora može da bude koristan alat za poboljšanje veština pisanja.

Upotreba u svakodnevnom životu

Ne moraš puno da istražuješ kako bi pronašao primere za ovu tehniku. Neke fraze čuješ i koristiš u svakodnevnom govoru neminovno. Primeri za ovaj tip metafore su svakako i ovi: „pasje vreme“, „noge od stola“, „stari plamen“ i sl. Svakodnevni govor pun je različitih primera. Većina njih su uobičajeni izrazi i klišei. Verovatno i nisi svestan da ih svakodnevno upotrebljavaš u kolokvijalnim razgovorima.

Primeri iz literature

Ako tražiš primere metafora u savremenoj književnosti, možda će ti primer iz detektivskih romana biti srodan. Fraza- „On je želeo da pomogne, ali noge su mu bile od gume.“ može da bude prilično inspirativan jer stvara određenu sliku u umu čitaoca, a pri tom i dalje podržava temu priče.

Sličan, figurativan jezik koriste i drugi autori u različitim oblastima i žanrovima. Jedan od najčešće citiranih primera metafore svakako je i Šekspirov monolog:

„Čitav svet je pozornica,

  I svi muškarci i žene samo su igrači,

  Oni imaju svoje ulaze i izlaze u njemu.“

Mešovita metafora

Kao i većina alata koji se koriste u pisanju, ova stilska figura može da bude prava bomba kada se nepravilno upotrebljava. Na kraju ili zbuni čitaoca ili mu skrene pažnju na nedostatak veština pisanja kod pisca. Kombinovana metafora skače sa jedne reference na drugu, čineći samo pisanje nepovezano i nekonzistentno.

Loše metafore zvuče dobro ?!

Ponekad loša metafora može da postane koristan alat. Ova forma često može da bude upotrebljavana kao parodija metafore. U svetskoj književnosti veoma su popularne i tzv. besmislene metafore.

Kada pravilno koristiš sve dostupne tehnike kako bi usavršio svoje pisanje, upotreba metafore može da bude veoma korisna tehnika. Ako sumnjaš da li si dobro upotrebio metaforu u svom tekstu, najbolje je onda da je ni ne upotrebljavaš.

Zapamti da je tvoj glavni cilj dobra komunikacija sa publikom. Ponekad ovo znači odvajanje sopstvenog ega u korist jednostavne naracije. Vežbaj malo navedene tehnike ili pošalji neki svoj tekst, a mi ćemo te dalje uputiti kako da usavršiš postojeće znanje.

Autor: Ivana Živanić