Heroina srpskog glumišta, Neda Arnerić, preminula je juče, 10. januara, u svom stanu na Vračaru.
Ovo je vest koja već 24 sata potresa Srbiju. Sa svojih 67 godina, Neda je glumi posvetila više od 50 godina svog života. Na male ekrane dospela je 1966. godine, dok je sa 16 upisala Akademiju koju nikada nije završila.
Neda Arnerić rođena je 15. jula 1953. godine u Knjaževcu. Sa 13 godina snimila je svoj prvi film „San” Puriše Đorđevića i postala prva dečija filmska zvezda tadašnje Jugoslavije, od milošte prozvana „ mala Neda ” .
Za portal „Republika”, Neda je o svojim počecima govorila:
„ Posle snimanja sam išla da vozim rošule i skupljam salvete, nisam to shvatala na posebno ozbiljan način. Kajem se što sam napustila školu, jer sam preskakala neke periode razvoja. Ta moja preskakanja i uletanja u periode koji su van onoga što nam je podareno nije baš najbolje, kasnije se plaća cena. Bolje je ići korak po korak u svemu. Sigurno snosim posledice takvog haotičnog života -.”
U periodu od 1969. godine do 1974. godine živela je na relaciji inostranstvo – Beograd, a u tom period snimila je čak 15 filmova. U Beograd se definitivno vraća 1974. godine. Za ulogu Delfine, u filmu Aleksandra Đurćinova „Ispravi se Delfina” nagrađena je 1977. godine „Srebrnom arenom” na Filmskom festival u Puli. Za isti film je dobila i nagradu „Carica Teodora” na Festivalu glumačkih ostvarenja u Nišu. Godine 1988. ponavlja se uspeh na Filmskom festival u Puli pa Neda ponovo dobija „Zlatnu arenu” za ulogu u filmu „Haloa – Praznik kurvi”, reditelja Lordana Zafranovića.
U svojoj karijeri snimila je preko 110 filmova i odigrala preko 40 uloga u pozorištu. Ostvarila je zapažene uloge u najpopularnijim domaćim filmovima: Jutro (1967), Podne (1968), Višnja na Tašmajdanu (1968), Sutjeska (1973), Užička republika (1974), Otpisani (1975), Grlom u jagode (1976), Ljubavni život Budimira Trajkovića (1977), Gospođa ministarka (1978), Ko to tamo peva (1980), Moj tata na određeno vreme (1982), Varljivo leto ’68. (1984), Boj na Kosovu (1989), Vreme čuda (1989), Metla bez drške (1989), Policajac sa Petlovog brda (1992), Tri karte za Holivud (1993), Nebeska udica (1999), Nataša (2001), Promeni me (2007), Ma nije on takav (2010), i mnoge druge.
Za svoja ostvarenja na filmu 2009. godine dobila je „ Plaketu Jugoslovenske kinoteke ”. Dobitnica je i nagrade „ Pavle Vuisić ”, koja se dodeljuje za životno delo.
Od 1985. – 1999. godine vodila je sopstvenu galerijum „ Atrijum ” u Beogradu.
Neda se udavala tri puta, ali je često u svojim intervjuima govorila da je tek taj treći put bilo ono pravo. Njen treći suprug, doktor Milorad Meštrović, preminuo je krajem januara prošle godine, i za nekoliko dana se obeležava godišnjica njegove smrti. Neda je mnogo patila zbog bolesti supruga, i njegove smrti, a o njihovoj ljubavi rekla je:
„ Bio je to 5. septembar 1981. godine. Moj muž je došao da pogleda predstavu „Mušica“ u pozorištu „Dvorište „. Nakon predstave otišli smo na večeru, posle večere smo se zbližili i počeli smo da živimo zajedno nakon nekoliko dana. Imala sam sreću. Pre toga sam isprobavala svašta jer ne treba se vezati za neke ljude koje znamo iz škole. Imam mnogo prijateljice koje su se udale za svoje momke iz škole i sve što su imale u životu je taj jedan muškarac.”
Njenom talentu divila se cela bivša „ Juga ”, pa i svet, ali Neda je često naglašavala da je tek sa Miloradom pronašla pravu ljubav:
„ Shvatila sam da je on divan, plemenit, dobar, pošten, svetski čovek koji je mnogo putovao, koji će me uvek voditi i biti korak ispred mene. Možda i neće biti tako, ali ja ću imati osećaj da je on ispred mene za jedan korak i vodi me”, rekla je diva. (Blic.rs)
Bila je tiha i skromna. O sebi je govorila da „ ne ume da se hvali i ne ume sebe da voli “.
Nije volela jubileje, novogodišnje ni rođendanske proslave. Posle mnogo godina je tek nedavno ponovo sela na bicikli i nastavila gde je stala, a trema je na sceni pratila do poslednjeg dana. Planirala je da svoju starost provede u malom stanu u Alpima, a kada su je pitali kako zamišlja svoju autobiografiju govorila je:
„Prvo poglavlje bi moglo da nosi naziv “Devojčurak na filmu”. Zatim sledi faza “Svetska karijera – pobegla glavom bez obzira”. (smeh) “Prva ljubav u Beogradu”, zbog koje sam se vratila kući. Naredna poglavlja posvetila bih glumačkom sazrevanju, drugom braku sa mojim Miletom, koji je trajao 37 godina. Zajedno smo proživeli divne trenutke. “ (Blic.rs)
I na ekranu i van njega, jedno je sigurno, da će Neda Arnerić biti pamćena kao divan čovek i veliki prijatelj, pre svega. Od Nede su se na društvenim mrežama i u svojim srcima oprostili prijatelji i poštovaoci njenog lika i dela.
Autor: Danica Žunjanin
