4 stila roditeljstva. Postoje četiri stila vaspitanja: autoritaran, permisivni, izbegavajući/zanemarujuć i autoritativan.

Autoritarni stil podrazumeva visoku kontrolu i nisko prihvatanje. Vaspitanje dece bez pokazivanja ljubavi, gde roditelj uvek želi da bude po njihovom. Na prvom mestu su njihovi zahtevi, ovi roditelji komanduju i često govore „ne“, a da čak i ne razmisle da li bi odgovor trebalo da bude „da“. Roditelj ima previše pravila ili možda nema jasno određena pravila, ali očekuje da njegovo dete bude savršeno i da nikada ne greši. Kada se njegovo dete nedolično ponaša, ovaj roditelj demonstrira moć nad njim.

Autoritarni roditelji iskazuju svoje zahteve i očekivanja i ne komuniciraju sa decom o razlozima koji stoje iza tih pravila (npr. bolje ti je da budeš dobar u školi, zato što sam ja tako rekao“) – izostaje dvosmerna komunikacija sa decom. Dete autoritarnog roditelja vidi kao autoritet koji je strog, rigidan i nema sluha za njegovu potrebu, za podrškom. Ovakav stil vaspitanja se gradi na negativnim osećanjima otpora i straha.

4 stila roditeljstva

Posledice ovakvog ponašanja mogu biti složene. S jedne strane, deca izrastaju u ličnosti koje su veoma uređene i dobro organizovane usmerene ka postignućima, radne i sklone perfekcionizmu, često u funkciji ugađanja drugim ljudima. Ova deca imaju lošu sliku o sebi, i nedostatak samopoštovanja, a u slučaju neuspeha, počinju sebe da preziru-problemi koji su dobro skriveni.

Permisivni stil  podrazumeva nisku kontrolu i visoko prihvatanje. Vaspitanje deteta je takvo da roditelji pokušavaju da se ponašaju tako da ne kažnjavaju, već prihvataju i odobravaju želje i  postupke deteta. Ovaj vaspitni stil karakteriše visok nivo brige i jasnoće u komunikaciji, ali nizak nivo kontrole i zahteva za zrelošću, uz opšte prihvatanje ponašanje deteta. Roditelji veruju u snagu prirodnog razvoja – misli da sve treba da bude kako njihova deca hoće.

4 stila roditeljstva

Oni deci postavljaju manje zahteva za odgovorno ponašanje. Stava su da sve treba kako njihova deca žele, pa često popuštaju i teško im je da odbiju zahteve svoje dece. Na ovaj način, daju detetu moć i u suštini, odriču se roditeljske odgovornosti u procesu vaspitavanja deteta. Posledice ovakvog stila vaspitanja su da dete ima najčešću ima nisku socijalnu odgovornost i prividnu nezavisnost. Dete može postati egocentrična i narcisoidna odrasle osobe, nesposobna da voli i nedovoljno sposobna da kontroliše impulse.

Izbegavajući/zanemarujući stil   podrazumeva nisku kontrolu, i nisku toplinu. Roditelj zapravo i nisu uključeni, ni zainteresovani za svoju decu. Ovaj roditelj brine o osnovnim detetovim potrebama (da je sito, obučeno…), ali ga više ništa od toga ne zanima, ne postavlja nikakve zahteve pred dete i retko razgovara sa detetom.

Oni ne postavljaju zahteve, ali ne vode računa o razvojnim potrebama svoje dece. Emocionalno su distancirani od svoje dece, nemaju potrebu za bliskošću sa detetom. Kao posledicu, deca ovakvih roditelja ispoljavaju najviše emocionalnih problema i problema u ponašanju, pokazuju naručito nizak nivo samopoštovanja, samokontrole, slab uspeh u školi, sklonost zloupotrebi supstanci ili prestupničkom ponašanju.

Autoritativni stil  podrazumeva visoku kontrolu i visoko prihvatanje. Roditelj je blag, ali odlučan, on ohrabruje verbalnu komunikaciju i inicijativu deteta. Autoritativni stil karakteriše visoka, ali razumna kontrola prilagođena uzrastu deteta- participacija dece, otvoreno traganje za rešenjima, racionalno obrazloženje odluka i podsticanje samoodgovornosti kod deteta. Roditelji obezbeđuju čvrstu kontrolu i postavljaju visoke zahteve zrelosti, a sa druge strane nude toplinu, prepoznaje dečije potrebe i ohrabruje samostalnost.

4 stila roditeljstva

Oni ostaju otvoreni za mišljenje deteta,ali i za preuzimanje odgovornosti za čvrsto usmeravanje njegovih akcija, naglašavajući mu potrebu za odlučivanjem kroz komunikaciju i racionalnu diskusiju, na prijateljski, ali vaspitni način. Deca poštuju ovakve roditelje i veruju u njihov sud i dobronamernost.

Posledice autoritativnog stila je dete tokom odrastanja, a i kao već odrasla osoba ima pozitivnu sliku o sebi, razvijenu samodisciplinu, osećaj odgovornosti i veliki kapacitet za ljubav i prihvatanje drugih jer je naučio da konflikt nije negacija ljubavi. Ovakve osobe su stabilnog mentalnog zdravlja i uopšte skladna ličnost.

Autor: Lena Marković