Nekako, oduvek sam volela jesen. Još uvek je toplo, ali boje jeseni su čarobne. Žuta, crvena, braon…. to šarenilo jeseni uvek mi stvara toplinu oko srca, mami osmeh na lice i vraća u neke divne dane.
Te jeseni bilo je isto tako lepo kao i sada. Šetala sam ovim parkom, kojim i sad koračam, sa mislima u nekoj svojoj priči. Duvao je blagi vetrić igrajući se s pramenovima moje kose koji su nestašno napustili punđu, prkoseći mojoj želji da frizura bude zategnuta. Lišće je kružno lepršalo malo iznad trotoara, igrajući neki svoj ples. Deca su trčkarala okolo, bezbrižno i veselo smejući se.
Ja sam koračala polako, želeći da upijem svaki miris jeseni i zapamtim sve te predivne slike. Osmeh mi je krasio još uvek sanjivo lice. U susret su mi išli ljudi, neki veseli kao i ja, neki tmurni što su morali tako rano da ustanu. Gledajući decu kako se igraju, nisam primetila da nailazim na čoveka koji je, još uvek pospan, koračao spuštene glave. Zamalo nismo srušili jedno drugo. On se istog trena razbudi a ja se vratih iz svoje mašte u stvarnost.
Reči izvinjenja uputismo oboje, a zatim svako nastavi svojim putem. Tako je bilo svakog jutra. Samo što, sad sam gledala ispred sebe sa željom da sretnem uspavanog gospodina. Jedno jutro žurila sam jer sam se uspavala. Krenula sam kolima. Međutim, ništa brže nisam stigla. Pukla mi je guma na kolima. Izvadila sam dizalicu i rezervni točak, razmišljajući kako da zamenim točak, a da se pritom ne isprljam.
„Dobro jutro! Treba li Vam pomoć? „ Začuh nežan glas iza sebe.
Trgoh se i naglo okrenu, nameštajući suknju.
„Dobro jutro! Dobro bi mi došla pomoć. „ Nasmejah se osobi koju sam želela danima da sretnem.
Vešto uze dizalicu i za čas posla zameni točak.
„Hvala Vam puno! Sad sam Vas zadržala, a sigurno žurite na posao. Ja ću da Vas odvezem.“ Rado prihvati moj predlog. Zadovoljna pokrenuh auto, smišljajući kako da započnem razgovor pa da što više saznam o njemu. On je veoma spretno preuzeo ulogu radoznalog.
Prolazili su dani nakon tog susreta i nikako nisam ga videla. Ubrzo sam i zaboravila na taj susret.
Pre dva meseca naši putevi su se ponovo ukrstili kada je njegova firma počela da sarađuje sa mojom. Od tad uživamo u predivnoj vezi, punoj ljubavi. I često šetamo ulicom punom šarenog jesenjeg lišća, sećajući se moje muke sa kolima, smejući se na glas.
Eto i sad idem tuda, koračajući sporim korakom kako bih osetila sve čari čarobne jeseni i setila se svog dragog koji je na poslu ali koji će me dočekati tu nakon radnog vremena da zajedno uživamo u jesenjoj čaroliji.
Autor: SanjaTrninić