Gde god se okrenete, čujete kako neko radi na sebi. Svi su na putu ličnog razvoja, postaju bolja verzija sebe, i svi vam govore kako i vi što pre treba da krenete tim putem, inače ste uzaludno protraćili svoj život. Ali ako slučajno pitate kako se to radi, nastaje muk. Ili dobijete niz opštih saveta kako treba da se više posvetite sebi, kako treba da osluškujete sebe, kako je odgovor u vama. Pa otvorite neki časopis sa savetima i on vam kaže kako je za rad na sebi krucijalno da pijete više vode. I da vežbate. I da se zdravo hranite. I, mada je neosporno da su ovo vrlo bitne stvari za svačiji razvoj, nisu dovoljne.
Pred vama je pet načina na koje se možete pozabaviti sobom i svojim mentalnim zdravljem. I zaista je potrebno dosta rada (zato se i zove rad na sebi). Nadam se da su ovi predlozi makar malo konkretniji i da će vam koristiti primeri koji idu uz njih!
1. Otkrijte šta vas čini srećnim
Mnogi ljudi, naročito oni koji nisu puno vremena posvećivali nezi svog mentalnog zdravlja, izjavljuju kako ih ništa naročito ne interesuje. Kako nemaju hobi. Jednostavno se ne pronalaze ni u jednoj aktivnosti. A ja ih pitam: koliko ste aktivnosti probali? Neke stvari vam neće biti interesantne na prvu loptu, ali vam možda to postanu kada istražite malo dublje o njima. Ako se to ne desi, pređite na sledeću, i tako redom. Jedna od bitnih stvari rada na sebi je odlučnost i posvećenost. Dakle, stvari ne dolaze same od sebe, već ih vi morate tražiti i morate raditi aktivno na njima.
Dodatni savet: Kako biste se manje zamlaćivali stvarima koje ne zavise od vas, a više se posvetili onim zaista bitnim, pokušajte da prepoznate situacije koje imaju ove 3 ključne karakteristike: nadate se nečemu; duboko u sebi znate da su ogromne šanse da se stvari ne dese kako vi želite; ne možete ništa da učinite (ili možete, ali biste išli protiv svojih principa, vrednosti i sl.). Kada ih prepoznate, jednostavno priznajte sebi da se neće desiti i da je razmišljanje o njima gubljenje vašeg dragocenog vremena. I pustite ih.
rimer: Bili ste na sastanku sa super dečkom. Sutradan ste mu poslali poruku kako vam je bilo lepo i on nije odgovorio. Sedam dana kasnije vi se i dalje nadate da je sklop čudnih okolnosti kriv za to i isčekujete poziv, gledate njegove profile na društvenim mrežama i očajavate.
Pustite to.
2. Relaksacija, meditacija, puna svesnost i ostale stvari prema kojima ste skeptični
Apsolutno je nevažno šta mislite o istočnjačkim tehnikama, alternativnim verovanjima i sl. Ovde ste bitni vi. Dužni ste sebi da isprobate sve i tek onda kažete da li vam nešto odgovara ili ne. Ostavite svoj ego sa strane, pronađite neku vođenu meditaciju ili relaksaciju na internetu i prepustite se. I nemojte da ostanete na jednom pokušaju, jer ovakve vežbice na početku mogu da budu vrlo naporne i u našem prenapetom telu i prebukiranom mozgu se javlja otpor prema njima. Dajte sebi zadatak da izdvojite 15 minuta dnevno sedam dana za bilo koju od ovih vežbi opuštanja. I onda odustanite ako budete želeli. Ali mislim da nećete želeti
Dodatni savet: Većina ovih relaksacija podrazumeva pravilno disanje, ali nikada nije višak naglasiti koliko je važno. Ako imate problema sa anksioznošću i napadima panike, praktikujte ravnomerno disanje (bez dubokih udisaja), a odlična je tehnika 4-7-8.
3. Igrajte se sa svojim mislima
Kada ste napeti, uznemireni, ljuti, veoma je teško sagledati stvari iz drugačije perspektive. Zato to pokušajte u trenucima kad se osećate dobro i smireno. Izaberite neku misao sa kojom možete da eksperimentišete. Na primer, ako smatrate da je neka vaša koleginica sa posla mnogo lenja, pokušajte da smislite koje okolnosti u njenom životu su je možda navele da se tako ponaša (ove vaše pretpostavke, naravno, ne moraju da budu ni blizu istini, to je samo vežbanje drugačijih uglova gledanja): možda joj se desilo nešto loše i njeno depresivno raspoloženje joj otežava da zadatke radi efikasno; možda svoje zadatke odradi brzo i onda deluje kao da veći deo vremena ništa ne radi; možda ima problema sa zadacima koji su iznad njenih mogućnosti, a suviše je povučena da traži pomoć.
Smisao ovakve vežbe je da vidite da su vaše misli samo to, misli, a ne činjenice koje određuju ili realno oslikavaju stvarnost. Kako napredujete, bićete u mogućnosti i da preispitujete i menjate neke više emotivno obojene misli.
Dodatni savet: Setite se neke situacije u kojoj ste bili vrlo uznemireni (npr. bili ste vrlo anksiozni zbog usmenog ispita). Razmislite koje ste misli tada imali (Biće grozno ako padnem ispit; osramotiću se, a to ne mogu da podnesem; ne smem da padnem. Ako padnem, onda sam stvarno glup…). Pokušajte da zamenite ove misli nekim koje bi bile bolje po vas (Ne bih želeo da padnem ispit, ali to se dešava. Ako padnem, nije smak sveta. To ne znači da sam glup, već samo pogrešivo ljudsko biće i sledeći put ću više da se potrudim…). Proverite kakve emocije imate u vezi sa ovim novim mislima.
4. Probajte da biste dokazali sebi da možete. I probajte opet.
Ništa bez sopstvenog iskustva i ništa bez velikog broja pokušaja (kao u eksperimentima) da uverite sebe da li nešto stvarno radi ili ne.
Može neko da vam kaže sto puta da nemate čega da se plašite kad treba da držite prezentaciju. Možete i da održite neku obaveznu prezentaciju na jadevite jade i preživite ovaj događaj. Ali ako ih ne održite mnogo više i ako svesno ne birate da organizujete prezentacije i držite, recimo, radionice, kako biste proverili da li će stvarno da se desi neki smak sveta, teško da ćete se osloboditi svog straha. Stvar je u što više pokušaja, kako biste svom umu dokazali da stvarno nema opasnosti i kako biste ga navikli na ovu novu aktivnost.
Dodatni savet: Probajte da u trenucima velike napetosti ostanete u situaciji, kako bi se emocije smanjile same od sebe, a ne da gledate da pobegnete što pre možete. Tok emocije je kao talas, tako da se nakon vrhunca počinje smanjivati i postaje sve lakše.
5. Tražite i biće vam dato
Nije bitno šta je u pitanju. Od ljubavnih do poslovnih odnosa, mnogi od nas se plaše da nešto pitaju ili traže, jer unapred očekuju da će da budu odbijeni. Ono što ostaje misterija je kako to da ne shvataju da ovako u startu ne dobijaju ništa. Tu dolazimo do večitog straha da će da budu ismejani zbog svog zahteva, osramoćeni, iskritikovani. Ovde mogu samo opet da ponovim: ostavite svoj ego sa strane i uzmite ono što zaslužujete! Možete opet da napravite eksperiment: ako imate neku posudu sa kovanicama (sitnim novcem), uzmite taj novac i krenite od prodavnice do prodavnice tražeći da vam ukrupne. Prvo što ćete sebi verovatno dokazati jeste da ćete na kraju naći nekoga ko će pristati, dakle dobićete ono što ste želeli, a drugo je da neće svi biti užasni prema vama (verovatno neće niko, ali hajde). Ono što je bitno da uočite jeste da, čak i ako naiđete na neljubazne ljude, to 99% nema veze sa vama. Pa čak i da neko pomisli kako ste čudni, baš vas briga, vi ste postigli svoj cilj, a od mišljenja te osobe niti šta dobijate niti gubite.
Vi valjda znate ko ste, zar ne?
Dodatni savet: Ako je u pitanju nešto što vam je važno, a odbijeni ste više puta, pitajte za razlog. Na primer, ako su vas odbili kad ste se javili na oglas za posao, pitajte da vam obrazlože svoju odluku, kako biste znali na čemu treba da poradite u budućnosti. Takođe, može da vam se desi da je razlog za nešto potpuno drugačiji od onog koji ste vi predvideli . Vi se, recimo, bavite honorarno nekim poslićima i dešava vam se da vas pozovu, vi im pošaljete ponudu i oni vam se ne jave. Vi mislite kako ste loši u svom poslu, a na kraju se ispostavi da postoje ljudi koji će odraditi posao za mnogo manji novac i time oboriti cenu vašeg rada. Posao će verovatno biti odrađen manje kvalitetno, ali nekom poslodavcu će biti važnija niska cena.
Kako vam se čine ove smernice? Volela bih da čujem vaše mišljenje, kao i neke vaše načine na koje radite na sebi.
Tekst preuzet sa sajta:
https://dnevnadozamentalnogzdravlja.wordpress.com/
