Rođena u Londonu, od roditelja koji su bili ugledni i poštovani građani. Otac Čarls bio je urednik London Evening Standarda dok je majka bila kćerka profesora sa Harvarda.
Ana je pohađala prestižnu North London Collegiate School, gde se često bunila protiv uniformi i nosila svoje sopstvene suknje. Počela je da radi već sa 15 godina u jednom eminentnom butiku, što joj je otac sredio. Sledeće godine napušta školovanje i prijavljuje se za program pripravnice u modnoj kući Harrods.
Na zaprepašćenje roditelja, upisala je u obližnjoj školi časove mode, koje ubrzo napušta uz objašnjenje „Da se u modu ili razumeš ili ne.“
Paralelno sa ovim, uči o novinarstvu i izdavaštvu, zbog čega je sa lakoćom osvojila urednike časopisa Harper & Queen, svog prvog radnog mesta.
Iako je posao radila jako dobro, daje otkaz zbog nesuglasica sa kolegama. U New York se preselila 1976. godine, gde počinje da radi u Harper Bazaaru.
Uvek besprekorno odevena, redefinisala je pojam modne dive. Ambiciozna Ana svakodnevno je rušila autoritete, unosila novine u posao i zaobilazila ostale urednike. Kada ih ne bi mogla zaobići, maltretirala bi ih i kritikovala.
Vinturova je stilizovanim stranicama i pop-kulturom, koju je ona uvela, uspela da impresionira tadašnje autoritete u modnoj industriji i napokon 1988. godine dobija mesto koje je oduvek želela- glavne urednice Vogue-a.
Vogue je u to vreme bio opterećen konzervativnim izgledom. Smatralo se da će Ana uvesti ravnotežu između visoke i nosive ili prihvatljive mode.
Uspešno je odradila povereni zadatak. Zaposlila je mlade i ambiciozne urednike i u potpunosti redefinisala položaj časopisa.
S obzirom da ima snažan karakter, isto je to očekivala i od svojih zaposlenih. Izjavila je da ne voli ljude koji se uvek slažu sa njom. „Cenim one koji žele da se raspravljaju, koji mi se suprotstvaljaju i imaju mišljenje o stvarima koje su važne za časopis. Moj otac verovao je u kult ličnosti. I ja to nastojim napraviti ovde.“
„Kao urednik nije napravila ništa osim što je eleganciju pretvorila u masovnost.“ Često se moglo čuti da Anu sve to iscrpljuje, da joj je moda dosadila i da je više ne zanima da postane deo javne sene nego da je prati. Na momente se činilo da svoj posao više ne radi svim srcem. Ipak, ništa od ovog nije se pokazalo kao tačno. Ana je ostala na svom položaju, 2013. godine imenovana je za kreativnog direktora čime je još jednom dokazala da joj u svetu izdavaštva zaista nema ravne.
Autor: Ivana Živanić
