Najlakše je otići! Oduvek je i bilo… Kad naiđe neki problem, nezadovoljstvo, loša situacija – samo se okreneš i odeš umesto da nalaziš rešenje. Većina ljudi je upravo spremna da uradi baš to, da guraju pod tepih sve ono što im se čini teško, da odgovornost ostavljaju na drugima dok oni za sebe pronalaze neko mesto za beg.

Problem na poslu – daj otkaz, problem sa partnerom – okreni se i ostavi ga, problem na fakultetu – napusti ga, problem sa prijateljem – ne javljaj mu se više… I tako u nedogled: odlazi, napuštaj, zanemaruj, prekidaj kontakte… i na kraju šta?

U nekom trenutku u životu će nas ti problemi ili ponovo sačekati ili će nam doći na naplatu svako okretanje glave od odgovornosti za svoj život. Jer, za sopstveni život odgovorni smo isključivo mi sami i ukoliko ga ne uzmemo u svoje ruke nikada ništa neće postati bolje.

Zašto se malo ne ugledamo na one ljude koji se sa problemima suočavaju odmah, rešavaju ih kako najbolje umeju i ne ostavljaju ih za drugi dan ili odlažu neprestano dokle god mogu? Zašto bežimo od neprijatnih situacija i bojimo se da ne pogrešimo?

Sve je to deo života i nekada je čak i neophodno, šta više, nekada iz takvih situacija naučimo više nego iz onih u kojima smo bili uspešni.

Zato pokušajmo da ne odlazimo i ne okrećemo glave onda kada se treba suočiti sa svojim strahovima, kada treba razgovarati, zauzeti se za sebe, žrtvovati se. Jer, sve i da ne uspemo, znaćemo da smo makar pokušali.

Autor: Bojana Krkeljić

Uspešna komunikacija pruža mnoge dobrobiti. Ona postaje sinonim za poverenje, otvara neke nove saradnje i stvara osnovu za dobru interakciju. Veština koja bi mogla da ti osigura dobar položaj u društvu svakako je asertivnost jer će kroz nju, tvoji stavovi i mišljenja biti sigurno prihvaćeni od saradnika, ali i od društva u celini.

Četiri tipa interakcije

Osobina asertivnosti pruža mogućnost da ostvariš svoje ciljeve, ne ugrožavajući ciljeve drugih ljudi. To ne mora da znači da ćeš uvek dobiti ono što si i planirao, ali ćeš uvek imati čistu i transparentnu komunikaciju sa drugima i pri tom ćeš jasno definisati planove i zadatke na kojima radiš.

Postoje četiri osnova tipa ponašanja ljudi prilikom interakcije sa drugima: agresivno, pasivno, pasivno- agresivno i asertivno. Agresivni ili pasivni tip, kao i kombinacija ova dva, uvek ukazuje na narušen balans u stavu pojedinca. Narušena ravnoteža vodi ka gubitku poštovanja i loših odnosa sa drugim ljudima, pri čemu je takođe prisutan i porast tenzija i neželjeni povratni odgovori.

Asertivna osoba uvek će imati stav da je njena vrednost jednaka vrednosti druge osobe u komunikaciji. Suštinske vrednosti koje se ispoljavaju kroz ovu veštinu su jasno, konkretno i direktno izražavanje, preuzimanje odgovornosti, kao i uvažavanje drugačijih mišljenja.

Asertivnost vs. agresivnost

Ova dva pojma ljudi često znaju da poistovete. Ljudi imaju tendenciju da agresivnost posmatraju kao jedini način na koji mogu da izraze svoje ideje. Ipak, razlika je što prilikom agresivnog stava i kada se postigne željeni efekat u komunikaciji, on je obično kratkotrajan i donosi više štete nego što bi mogao eventualno da pomogne.

Ono što je najbitnije je to da ovim stavom ne vodiš računa o drugima i o onome što oni žele u interakciji sa tobom. Takvim stavom trajno se narušavaju odnosi, na taj način samo stvaraš sliku osobe koja nije baš društveno poželjna niti prihvatljiva.

Nasuprot tome, asertivan stav prema drugima odlikuje neagresivno ponašanje, direktna, jasna i otvorena komunikacija kao i samopozdanje prilikom interakcije. Veoma je bitno da nesmetano izražavaš svoje mišljenje i stavove, na način koji je društveno prihvatljiv i pri tom ne ugrožava ostale.

Emocionalna inteligencija i asertivnost

Kako je samopouzdanje odlika emocionalno inteligentnih ljudi, povezano je sa prihvatanjem različitih povratnih informacija, bile one prijatne ili neprijatne. Asertivni stavovi usvajaju se još u ranom detinjstvu. Postoji veza između želje za socijalizacijom i veštine asertivnosti.

Asertivan stav je nešto što je potrebno da razviješ kako bi tvoja komunikacija bila uspešna i kako bi u svakoj situaciji znao pravilno da prezentuješ svoje mišljenje čak i u slučaju da ne budeš podržan od drugih.

Na drugoj strani skale asertivnosti nalazi se pokoravanje idejama sa kojima se ne slažeš i na taj način automatski sebi oduzimaš pravo da ostvariš sopstvene ciljeve ili da agresivno reaguješ kada su oni potencijalno ugroženi. Rešenje za ovakve situacije je upravo asertivnost.

Dobrobiti asertivnosti

Zdrave emocije brže će te voditi na putu ka tvom uspehu. Takođe, lakše ćeš uspostaviti poverenje i bliskost koji su potrebni za kvalitetnu komunikaciju, sa manje sukoba i nesporazuma. To praktično znači da ti asertivnost pomaže da kažeš NE kada je to potrebno.

Aktivno slušaj druge ljude, ne kritikuj njih nego njihovo ponašanje, ako je to već neophodno i nauči da tolerišeš neprijatnosti koje se budu javljale usput, do ostvarenja zacrtanih planova. Pročitaj više o zanimljivim temama i alatima ili jednostavno pošalji mail i budi u toku sa aktuelnim trendovima.

Autor: Ivana Živanić