“Ne čitajte poruke koje vam poručuju, slušajte svoje srce” -Tamara Kučan. Ona je mlada spisateljica u žiži interesovanja, ambiciozna, talentovana ali i vrlo hrabra. Za svoje romane crpi neverovatne ideje i ne libi se da ponekad stavi glavu u torbu i svoj život dovede u rizik kako bi neka priča izašla na videlo, ali upravo zbog toga je publika i voli.

“Ne čitajte poruke koje vam poručuju, slušajte svoje srce” –Tamara Kučan

Do mnogih čitalaca došla je putem njenih romana, mnoga srca su osvojile knjige kao  što su „Profajler“,“Bivirgata,“11:12“, neki su je pak zavoleli zbog serijala „Oflajn“ i „Onlajn“, a veliku većinu čitalaca zadobila je svojim autobiografskim romanom „Između redova“.

Ove godine u oktobru izlaze njena dva romana „Nadir“ kao i „Tajni dnevnik Džona Kembela“  u kojima se spominju neki od junaka koje ste upoznali u njenim prethodnim knjigama. Sa njom smo imali priliku da porazgovaramo i prošle godine, a u ovom intervjuu, Tamara Kučan nam otkriva kakav je put do njenog uspeha kao i neke činjenice o svojim novim romanima. Uživajte.

– Tamara, recite mi, šta Vas je navelo da napišete knjigu “NADIR”, koje misli su se rojile po glavi da bi nastala takva ideja? Verujem da je reč o terorizmu pa  bih volela nešto malo opširnije da mi kažete kako biste mi dočarali Vašu novu knjigu?

Nadir je roman sačinjen iz nekoliko lejera, donosi priču o radikalizaciji devojaka sa naših prostora, koje su zavedene, opčinjenje ili pak namamljene ekstremnim idejama, otišle u Siriju ili Irak i priključile se teroristima. Ne možete pisati o tome, bez konteksta, a rekla bih da se i sam kontekst romana može gledati kao jedna od tema. Iako će reč terorizam biti ta koja najpre prati roman Nadir, ne bih robovala senzacionalističkim etiketama.Pisala sam o terorizmu svakako, ali i o ekstremima, slobodi izbora, o islamofobiji koja često biva kao tema zapostavljena, o prijateljstvu, roditeljstvu i ljubavi.

– Verujem da ste sa prethodnim knjigama postigli veliki uspeh na domaćem tržištu i da su utisci čitalaca bili samo pozitivni. Da li isto očekujete i od ove ili puštate da sama nađe put do srca ljudi pa kako bude?

Utisci čitalaca nikada nisu samo pozitivni, ne možete se svima dopasti, ali ja biram da pozitivnim utiscima dajem značajnije mesto u svom životu. Moje je da napišem dobru priču, da dam sve od sebe, ne i da utičem na mišljenje koje ljudi imaju o meni, niti da povlađujem čitaocima, u silnoj želji da se svima dopadnem.

Verujem u svoju priču, u sav trud, predanost i dobru nameru, najpre borbu da ova knjiga izađe, ali svesna sam da ovo nije knjiga koja će prijati svakome. Mada i izraz prijati, pomalo je komičan kada govorimo o mojim knjigama. Za mene, kao autora, važnije je da knjiga dotakne čoveka, da ga natera na razmišljanje, preispitivanje, sticanje novih znanja, da ga uznemiri ili pak umiri, da nešto u njemu pokrene…

– Mnogi ljudi zapravo izbegavaju teške teme, ne vole niti da pišu niti da čitaju o tome jer je život sam po sebi težak. Pa me zanima, šta Vas je navelo da se baš Vi bavite tako teškim temama, to je baš veliki zalogaj, pogotovo za jednu mladu spisateljicu kao što ste Vi?

Prvo, hvala za ovo „mlada“  ali ja sam jedna stara duša, makar u svetu književnosti. Volela bih da imam odgovor na pitanje kako nalazim teme. Meni sve teme koje sam do sada obradila, a poprilično su mračne, dolaze same.

“Ne čitajte poruke koje vam poručuju, slušajte svoje srce” –Tamara Kučan

Ne sedim i ne biram teme, ne vagam, ideja se sama javi, a ja osetim da je to tema koju želim i treba da obradim u knjigama. Verujem da neko mnogo jači i veći od čoveka, odlučuje o takvim stvarima, u pravim trenucima. Neko će reći da je to život, kosmos, sudbina, sveti duh, u mom slučaju verujem da je to Bog. Drugo objašnjenje nemam, zašto baš ta tema, zašto baš tada.

-Pored knjige “NADIR”, ako se ne varam, uskoro izlazi i “Tajni dnevnik Džona Kemebla” koji je ujedno nastavak romana “Indigo” i uvid u život glavnog negativca. Šta Vas je navelo na to da nam ga približite?

Ne bih novelu-roman “Tajni dnevnik Džona Kembela”, posmatrala kao nastavak “Indiga” jer zapravo govori o periodu pre “Indiga” i prati radnju pre radnje koja je u “Indigu” opisana. Ovaj roman-novela (teško je klasifikovati) pisan je kao roman u epizodama, na jednoj od platformi za čitanje e knjiga. Bilo je izvesno da će doći dan kada će se epizode pretvoriti u novelu.

“Ne čitajte poruke koje vam poručuju, slušajte svoje srce” -Tamara Kučan

Džon je jedan od najvećih negativaca koje sam stvorila, uprkos tome, privukao je pažnju mnogih čitalaca i smatram da čitaoci zaslužuju da upoznaju i njegov pogled na sve što se dešavalo u romanu “Indigo”, ali i nekoliko finesa o njemu samom, detinjstvu, odrastanju. “Indigo” je otvorio mnoga pitanja, a ova novela donosi odgovore, tako da će cela misterija zvana Džon, konačno biti rešena i zatvorena. Zauvek.

–Iza Vas su mnoge promocije, mnogi sajmovi. Sami ste više puta govorili na svojim mrežama da ne stignete da se odmorite od posećenosti na sajmu, a jedan je pred nama, tako da, recite mi kakva su Vaša očekivanja i od ovogodišnjeg sajma?

S obzirom na to da se pored pisanja, bavim i izdavaštvom, ukoliko krenem da iznosim sve predikcije, mogao bi ovaj intervju da potraje. Činjenice kažu da je nekolicina starih izdanja tek sada, godinama kasnije u jeku popularnosti, zatim da godinama nisam imala novi roman (autobiografiju ne računam u romane), da roman izlazi nekoliko dana pre Sajma knjiga, a drugi baš za Sajam… Očekujemo veliku gužvu, spremni smo za sve napore i srećni zbog prilike da sretnemo i upoznamo ljude koji prate rad izdavačke kuće „Urban art“.

–Da li postoji mesto, grad, u koji biste voleli da dođete i napravite književno veče ali niste do sada imali prilike?

Ne postoji taj jedan grad, striktno. Uvek se radujem novom gradu i susretu sa čitalačkom publikom iz tog grada. Takođe, radujem se i povratku u neke od gradova koje sam već posetila i poznatim licima, koja su ostala u lepim sećanjima.

–S obzirom na to da ste sada napisali dve knjige, koje izlaze relativno skoro, nešto uoči sajma, da li planirate da se malo odmorite od pisanja i ako da, koliko bi trajala ta pauza ili možda neke nove ideje već kreću da se krčkaju u vašoj glavi?

Postoje nove ideje, nova tema, ali morala bih da zastanem. Teška, mračna i iscrpna tema romana Nadir, potom vraćanje jednom od najkompleksnijih junaka iz celokupne spisateljske karijere, u noveli, koja izlazi posle Nadira… Plan je bio pobediti sebe ove godine, testirati sopstvene granice. Uspela sam u tome, sada je vreme da odmorim i da uživam u uloženom trudu, novom znanju koje sam stekla, ali i u utiscima čitalaca, vremenu sa njima na sajmovima, književnim večerima…

–Kada bi mala Tamara srela veliku Tamaru šta bi joj rekla, i da li je ponosna na nju? 

Kada? Kod nas se to često dešava. Mala i velika Tamara se često sreću. Imale smo momente u kojima smo se sukobile, ali nas dve se istinski volimo i bodrimo. Jedna od druge učimo. Ponosne jedna na drugu jesmo, celim bićem. Ja na nju – devojčicu sa snovima, ona na mene – ženu koja te snove ostvaruje.

–Kakav je bio put do Vašeg uspeha i kakav bi generalno trebao on da bude? 

Ne mislim da put do uspeha treba da bude generalan, opšti i isti za svakoga. Svako od nas dobija na tom putu prepreke, testove koje treba da savlada, ali činjenica je da mladim ljudima put ka uspehu treba olakšati, ne sabotirati ih, biti im vetar u leđa, podrška. Moj put je bio strm, težak, sa ove vremenske distance – bio je poučan, ali svakako verujem da može biti lakši i da svakom čoveku sa snovima treba pružiti ruku da se popne uz liticu, umesto ga gurati da s iste padne.

– I za kraj, ako imate neku poruku za Vaše čitaoce, moto ili slično, bilo bi nam drago da je podelimo na našem portalu. 

Kao i uvek, moja poruka je ista. Ne čitajte poruke koje vam poručuju, slušajte svoje srce. U najtežim odlukama, upravo ono treba da prevagne.

Intervju obavila: Nina Miletić