Ako želite da vidite prirodu u njenoj punoj lepoti i osetite zrake sunca na svom licu – planina Kopaonik je idealno mesto za uživanje. Adrenalinski odmor, aktivni sati na snegu ili duga šetnja kroz zeleni predeo – Sunčana planina sasvim izvesno pruža mnogo ljubiteljima prirode i pustolovine na otvorenom.
Najveći planinski masiv u Srbiji, takođe poznat i kao Srebrna planina, Kopaonik skriva brojna prirodna blaga. Izletišta, vodopadi, prirodni rezervati, pećine, raznovrsnost flore i faune samo su neki od razloga zbog kojih je ova planina popularno mesto za letnji odmor i omiljena zimska destinacija u celom regionu.
Za turiste koji odluče da provedu zimovanje ili letovanje na obroncima Kopaonika postoji veliki izbor apartmanskog ili hotelskog smeštaja, kao i brojni zabavni i sportski sadržaji kako za decu, tako i za odrasle.
Kakav je pogled s Pančićevog vrha, kako se “sedi” na Nebeskim stolicama i koja izletišta ne smete propustiti kad dođete na Kopaonik? Pročitajte u našem kratkom vodiču.
Nacionalni park Kopaonik i Pančićev mauzolej
Jedna od najznačajnijih i najatraktivnijih znamenitosti Sunčane planine je svakako Nacionalni park Kopaonik. Prirodne vrednosti ovog areala površine od skoro 12.000ha stavljene su pod zakonsku zaštitu 1981. godine. Izdvojeno u 11 rezervata prirode, nepregledno zelenilo predstavlja prirodno stanište za brojne endemične vrste. U okviru nacionalnog parka nalazi se čak 26 prirodnih spomenika, među kojima i Pančićev vrh i impresivan pogled koji se sa njega pruža.
Pančićev vrh je dobio naziv po čuvenom srpskom naučniku Josifu Pančiću. Kako je ovaj veliki poštovalac i proučavalac prirode još za života izrazio želju da počiva na Kopaoniku, na samom vrhu je podignut i njegov mauzolej. Kao prvi kulturni spomenik na planinama Srbije, Pančićev mauzolej je izgrađen od kopaoničkog kamena 1951. godine, na 50. godišnjicu planinarstva Srbije. Na njemu se nalazi ploča sa natpisom:
Ostvarujemo zavet Pančićev. Prenosimo ga da ovde večno počiva. Objavljujemo njegovu poruku upućenu srpskoj omladini: „Da će tek dubokim upoznavanjem i proučavanjem prirode naše zemlje pokazati koliko voli i poštuje svoju otadžbinu“.
Nebeske stolice – Sveto mesto Srebrne planine
U narodnom predanju poznat kao crkvina ili crkva, arheološki lokalitet Nebeske stolice predstavlja još jedno mesto vredno posete na mapi Kopaonika. Nalazi se neposredno ispod Pančićevog vrha, na visini od 1.800 metara i predstavlja pravo kulturno i istorijsko blago Srbije.
Arheološkim iskopavanjima i istraživanjima otkriveno je izuzetno svedočanstvo o ranim hrišćanskim navikama naroda u ovom kraju – stara hrišćanska bazilika koja datira iz 5. ili 6. veka. Posebnu dragocenost ovog otkrića predstavlja podni mozaik sa geometrijskim motivima i slikom pauna.
Poznato kao sveto mesto Srebrne planine ovo nalazište je prema verovanju posvećeno Svetom Prokopiju. Naime, Kopaonik je još u antičkom periodu bio poznat po svom rudnom potencijalu (otud i naziv Srebrna planina), a Sveti Prokopije je zaštitnik rudara.
Bele stene i Jankove bare – rezervati prirode
U okviru Nacionalnog parka Kopaonik, na površini od 76 hektara prostire se rezervat prirode Bele stene. Rezervat je dobio naziv po stenama čiji žleb obuhvata, a prožet je kamenjarima i stenama, livadama i šumama koje stižu do Jelaka i Metođa.
Pravi ljubitelji prirode ne bi trebalo da propuste šetnju kroz Jankove bare. Rezervat se nalazi na visini od 1.420 metara i smešten je u dolini potoka Rečica. Pravo prirodno blago Jankovih bara čine retki ekosistemi i reliktne biljke, među kojima su specifične zajednice crnog i belog bora, jele i smrče. Pešačka tura kroz Jankove bare traje oko 5 do 6 sati i srednje je težine.
Vodopad Jelovarnik – skriven dragulj kopaoničkih šuma
Veličanstvena lepota otkriva se svakom ko odluči da obiđe jedan od 11 rezervata prirode na Kopaoniku – vodopad Jelovarnik. Kao najviši vodopad na planini i treći po visini u celoj zemlji, Jelovarnik sa svoje tri kaskade sasvim izvesno spada i u jedan od najlepših vodopada.
Nalazi se na 1.116 metara nadmorske visine, skriven u šumi, zbog čega je – jednom kad ga pronađete – utisak još impresivniji. Šum vodopada i pogled na kristalno čistu reku predstavljaju idealno okruženje za predah i odmor.
Mijatovića jaz – dokaz čovekove upornosti i zajedništva
Kada je u časopisu Politika davne 1928. godine osvanuo članak o Dragoljubu Mijatoviću i njegovom podvigu na Kopaoniku – javnost je bila zapanjena. Primoran da traži rešenje za opstanak svog imanja kome je pretila suša i suočen sa surovim i nepristupačnim predelom, Mijatović je znao da je kopanje kanala jedini način. Međutim, stručnjaci su tvrdili da nije moguće prokopati kanal kroz strme stene ili su pak tražili ogromne sume novca za obavljanje ovih radova.
Tako je Dragoljub Mijatović sam prokopao kanal dužine od neverovatnih 18 kilometara i sproveo vodu do svoje kuće i sela Žutica, na samom podnožju Kopaonika. Uz pomoć improvizovanih instrumenata i vredne radnike, nastao je Mitrovića jaz – simbol zajedništva, čovekove upornosti i borbe za opstanak.
Svetilište Metođe – Neobična pećina Kopaonika
Na Kopaoniku se nalazi i jedna nesvakidašnja turistička atrakcija i čudo koje su zajedničkim snagama napravili čovek i priroda. U pitanju je svetilište Metođe, koje se nalazi u pećini na visini od 1.450 metara. Prema verovanju koje se zadržalo u narodu, crkvica sa oslikanom freskom Svetog Metodija nastala je još u 3. veku. Pored fresaka svetaca, posebnu vrednost ima slika Bogorodice sa malim Hristom na komadu kamena.
Zanimljivo je da se pećina nalazi ispod litice i da se do nje dolazi strmim kozjim stazicama ili kanjonom. Turisti koji krenu put Metođa obavezno obilaze i gejzir visok nekoliko metara koji se nalazi u neposrednoj blizini.
Đorov most i Kadijevac – idealna mesta za izlet
Ako tražite savršeno mesto za odmor i opuštanje, gde možete uživati u čistom vazduhu i zelenilu sa porodicom i prijateljima, na Kopaoniku postoji nekoliko sjajnih izletišta. Među najlepšim su Đorov most i Kadijevac, koja se nalaze nedaleko od nacionalnog parka u pravcu Jošaničke banje.
Đorov most se proteže uz levu obalu Samokovke, a prepoznaćete ga po letnjikovcima i brojnim turistima koji u velikom broju dolaze, naročito vikendom. Smešteno u gustoj četinarskoj šumi izletište Kadijevac ima idealan položaj za sve izletnike koji žele miran odmor i relaksaciju u oazi zelenila.
Jošanička banja – lekovito odmaralište
U dolini reke Jošanice, u podnožju Kopaonika nalazi se Jošanička banja i izvor termalne i lekovite vode, za koju je Josif Pančić rekao da je možda najlekovitija u Evropi. Dokazano je da voda sa izvorišta u banji pomaže kod mnogih oboljenja i uspešno leči lumbago, išijas, reumu, mišićna oboljenja, ekcem, gastritis, ali i mnoge druge upalne bolesti.
Jošanička banja je mesto vredno posete, i to ne samo zbog lekovitog izvora, već i zbog prelepog šumskog predela kojim je okružena. Posebna letnja atrakcija je akvapark, čiji bazen se puni upravo termomineralnom vodom. Takođe, u oktobru se u banji održava manifestacija “Dani Milunke Savić”, posvećena čuvenoj srpskoj heroini iz Prvog svetskog rata koja je rođena u obližnjem selu Koprivnica.
Kako doći do Kopaonika?
Ukoliko putujete iz Beograda i Novog Sada, do Kopaonika lako možete stići trasom preko Pojata i Kruševca. Autoputem se vozi do isključenja Pojate, odakle se put odvaja prema Ćićevcu i Kruševcu. Od Kruševca se put nastavlja prema Brusu i selu Brzeće, odakle i počinje uspon na Kopaonik. Ova ruta Beograd- Kopaonik ima ukupnu dužinu 279 km.
Iz Beograda je moguće putovati i preko Preljine, Kraljeva i Jošaničke banje (trasa je nešto kraća, 259 km).
Iz pravca Niša, do Kopaonika se stiže preko Prokuplja, Blaca i Brusa (put od 122km), dok se iz Novog Pazara nekoh 50 km putuje preko Raške i Rudnice do vrha planine.
