Balans je reč koju često čujemo, a retko živimo. U svakodnevnoj trci za rokovima, obavezama i očekivanjima, balans postaje mit, a žena – maratonac bez daha.
Kako da se izboriš sa prezasićenošću i zadržiš sebe?
Ako si se ikada osetila kao da si samo spisak zadataka, ovo je tvoj podsetnik:
Ti nisi tvoja lista obaveza.
U eri u kojoj se vrednost meri produktivnošću, žene su često uhvaćene u zamku da je jedini način da budu dovoljno dobre – da budu stalno dostupne, savršeno organizovane i maksimalno efikasne.
Ali balans nije u tome da sve postigneš. Balans je u tome da ne izgubiš sebe dok pokušavaš.
Balans počinje pitanjem: „Šta meni danas treba?”
Umesto da svako jutro započneš pregledom liste obaveza, probaj ovako: „Šta meni danas treba? Šta bi meni danas donelo balans?”
Možda je to tišina pre svih notifikacija. Možda kafa u miru, bez potrebe da paralelno čitaš mejlove.
Možda jednostavno – 15 minuta bez objašnjenja i bez osećaja krivice.
Balans ne traži velike korake. On počinje malim „neću sada” i još manjim „biram sebe”.
Balans nije luksuz – balans je potreba
Predugo nam je govoreno da je odmor nagrada, da se „balans” zaslužuje tek kad se sve drugo završi. Istina je upravo suprotna: bez balansa, ne možemo kvalitetno ni da damo, ni da stvaramo, ni da volimo.
Balans je pauza u sred trke.
Balans je disanje između sastanaka.
Balans je kada znaš da nisi egoistična zato što si rekla „ne mogu danas”.
Balans u svakodnevici: male stvari koje prave razliku
- Uvedi ritual, ne rutinu.
Rituali su svesni. Rutine su automatske.
Balans se stvara kada svoje jutarnje minute pretvoriš u vreme za sebe – čak i ako je to samo 5 minuta tišine. - Piši, ali ne sve.
Napravi listu, ali ne stavljaj na nju svoju vrednost.
Balans je kada znaš da nisi manje vredna ako ostane nešto neprecrtano. - Nahrani dušu, ne samo obaveze.
Balans dolazi kad sebi daš ono što ne možeš „obaviti”: šetnju, dodir, knjigu, muziku, ćutanje.
Balans ne znači uvek mir – već prisustvo
Ne mora dan biti tih da bi bio ispunjen. Balans ne znači da nema haosa, već da ti nisi izgubila sebe u haosu. U danu punom obaveza, balans može da bude minut zatvorenih očiju. Može da bude poruka sebi: „Dovoljna si i kada ništa ne uradiš danas.”
Balans se ne dešava sam od sebe. On je izbor. Svakodnevni. I što ga više biraš, manje se osećaš izgubljeno.
Balans je kada prestaneš da se dokazuješ i počneš da se osećaš
Kad poslednji put si stala da osetiš, a ne da dokažeš?
Balans je u tome da se povežeš sa sobom, a ne samo sa kalendarom. Balans je kada znaš kada ti treba pauza, a ne dozvola. Ti si žena. Ti si biće. Ne funkcija. Ne lista. I sve što jesi ne meri se brojem čekiranih zadataka. Balans je kada konačno to poveruješ.
Balans nije savršen dan – već svesna odluka
Biće dana kad nećeš uspeti da ga zadržiš. I to je u redu. Balans ne traži savršenstvo, traži nežnost. Ne traži rezultat, već prisutnost. I kada sledeći put pomisliš da si „lenja”, „slaba” ili „nedovoljno organizovana” – zapitaj se:
Da li sam izgubila balans, ili samo zaboravila sebe?
Zato, draga ženo…
Podseti se:
- Ti nisi tvoja lista obaveza.
- Ti si vredna i kada ništa ne postižeš.
- Tvoje biće traži balans, ne brzinu.
I svaki put kad odabereš tišinu, kad ne odustaneš od sebe, već od „moranja” –
ti vraćaš deo svoje celovitosti.
To se zove balans.
I ti ga zaslužuješ – ne kad sve završiš. Nego baš sada. I zato daj sebi vremena za sebe!
Autor: Lidija Gajić
