Zašto dolazi do sagorevanja ( burnouta ) na poslu?

Zašto dolazi do sagorevanja ( burnouta ) na poslu? Svi smo nekada umorni od posla. Osećamo da nam je potreban odmor od posla. Samo da možemo par dana da se odmorimo. Sindrom sagorevanja (burnout) karakterišu emocio nalna iscrpljenost, depersonalizacija i nisko lično postignuće.

Predstavlja prolongirani odgovor na hronične emocionalne i  interpersonalne stresore koji su povezani na radnom mestu.

Zašto dolazi do sagorevanja ( burnouta ) na poslu?

Stručnjaci se bave ovom temom poslednjih deset godina. Iako se problem ispoljava individualno, uzroci nastanka vezani su za radno okruženje, za čitavu radnu organizaciju kao jedna drugu. Stres koji uzrokuje sindrom sagorevanja nastaje iz međuljudskih odnosa. Osobe koje pogađa ovaj sindrom su osobe koje poseduju dobre liderske sposobnosti, entuzijanisti su, otvoreni, komunikativni i strogo orjentisani ka cilju.

Zašto dolazi do sagorevanja ( burnouta ) na poslu?
Zašto dolazi do sagorevanja ( burnouta ) na poslu?

Reč je o profilu radnika koji je poželjan u svakoj firmi. Međutim, ukoliko ne naiđu na razumevanje i podršku kolega, oni ulaze u rizik da razviju sindrom. Preopterećenost dužinom radnog vremena i obima posla, konflikti sa kolegama ili sa klijentima, kao i mobing, imaju značajnu ulogu u nastanku sindroma sagorevanja na radu.

Sindrom sagorevanja na radu (burnout) je dugotrajni odgovor na hronične emocionalne i međuljudske stresore koji su povezani na radnom mestu. Nastaje kao posledica neusaglašenih odnosa između zaposlenih ljudi sa jedne strane i radne sredine, sa druge strane.

Zašto dolazi do sagorevanja ( burnouta ) na poslu?

Tada energija prelazi u iscrpljenost, posvećenost u cinizam, efikasnost u neefikasnost, odnosno sve tri  prvobitne dimenzije radnog angažovanja pretvaraju se u svoju suprotnost i dobijaju karakteristike sindroma sagorevanja na radu, tj. nastaje hroničan stres.

Simptomi brnout sindroma su:

Gomilate obaveze i često ste u zaostatku, napeti ste i počinjete da praskate na kolege iako vam se to nikada ranije nije dešavalo. Počeli ste da mrzite jutro zbog zvuka sata koji vas podseća da je ponovno vreme da krenete na posao, sebe vidite pre na pustom ostrvu nego na poslu koji ste nekada obožavali.

Zašto dolazi do sagorevanja ( burnouta ) na poslu?
Zašto dolazi do sagorevanja ( burnouta ) na poslu?

Faze nastanka sindroma: ushićeni odlazak na posao, zanemarivanje svih ostalih segmenata života, idealizacija radnog mesta, kolega i vođe tima, propuštanje odmora i pretrpavanje poslom, teškoće u odnosima, prenošenje nezadovoljstva na porodicu, razočaranje koje osobu čini emocionalno ranjivom i nepoverljivom, povlačenje u sebe, izolacija.

Zašto dolazi do sagorevanja ( burnouta ) na poslu?

Osećaj beznađa i telesno iscrpljenje. Kao poslednja faza nastaje hronično nezadovoljstvo na poslu. Teško i mučno buđenje sa somatskim pokazateljima stresa. Ravnodušnost i gubitak vere u sebe ne samo kada je reč o poslu već o životu uopšte. Osoba ili ostaje na poslu potpuno demotivisana ili se odlučuje za promenu radnog karaktera.

Zašto dolazi do sagorevanja ( burnouta ) na poslu?
Zašto dolazi do sagorevanja ( burnouta ) na poslu?

Razlika između velikog stresa i sindroma sagorevanja:

Ljudi pod stresom mogu zamisliti da će se osećati bolje ako vide da imaju priliku da uzroke stresa stave pod kontrolu. Burn-out reakcija na produženi ili hronični stres na poslu kada ljudi najčešće ne vide nikakve pozitivne šanse za pozitivne promene.

Kod stresa osećamo preplavljenost obavezama, a kod sagorevanja prazninu i izgubljenost! I dok ste potpuno svesni stresa, nastup sagorevanja često i ne primetite.

Zašto dolazi do sagorevanja ( burnouta ) na poslu?
Zašto dolazi do sagorevanja ( burnouta ) na poslu?

Veliki stres: karakteriše ga preterano angažovanje, emocije su preaktivne, proizvodi hitnost i hiperaktivnost, prisutan je gubitak energije, dovodi do anksioznih poremećaja, primarna šteta je fizičke prirode.

Burnout sindrom: karakteriše ga preterano popuštanje, emocije su otupljene, proizvodi bespomoćnost i beznađe, postoji gubitak motivacije, ideala i nade, dovodi do izolovanosti i depresije, primarna šteta je emocionalne prirode.

Zašto dolazi do sagorevanja ( burnouta ) na poslu?

 Sindromu sagorevanja podložnije su izrazito emotivne, odgovorne i jako savesne osobe. Burnout najčešće rizikuje one profesije izložene intezivnim kontaktima sa drugim ljudima i prekomernom radu. Tu spadaju novinari, zdrastveni i prosvetni radnici menađeri raznih profila.

Autor: Lena Marković

 

OSTAVI ODGOVOR

Upišite svoj komentar!
Please enter your name here

Najnovije objave

Podeli članak:

spot_imgspot_img

Najnovije objave

Možda će ti se dopasti
Sličan sadržaj

Najčešći mitovi o nezi kose: Šta je istina, a šta zabluda

Najčešći mitovi o nezi kose: Šta je istina, a...

Veštačka inteligencija—Revolucija u nezi kože

Veštačka inteligencija—Revolucija u nezi kože. Šta ako biste mogli...

Desilo se u Beogradu – metropoli Srbije!

Desilo se u Beogradu – metropoli Srbije! U srcu...

Mafini od pomorandže

Mafini od pomorandže koji će osvojiti vaša nepca i...