Svako je tamo gde ga postaviš. Davno sam pročitala da se drugi ljudi ponašaju prema nama onako kako im mi dozvolimo. Tada mi nije bilo najjasnije, jer kako ja mogu uticati na nečije ponašanje?
No, nije stvar u tome da će se drugi ponašati onako kako bismo mi želeli, već da neće moći da se ponašaju izvan granica koje smo im postavili.
Kada čuju da treba da postave granice, ljudi misle da treba da budu bahati, da se svađaju i zameraju drugima. Apsolutno ne! Upravo je suprotno, jer granice su preduslov za kvalitetne i iskrene odnose.
Ali „problem“ je što će nam tada iz života otpasti oni kojima odgovara da nama manipulišu, na šta neki nisu spremni, jer im to mogu biti i najbliži.
Svako je tamo gde ga postaviš
Niko nema pravo da vas natera da se ponašate onako kako ne želite. I niste dužni da radite protiv sebe, samo da biste se dopali.
Toliko se danas razglaba na temu „budi svoj/a“, a serviraju nam se uslovi koji nas navode da budemo kao masa.
Svako je tamo gde ga postaviš. A gde smo to ostavili sebe?
Nismo odgovorni za tuđa tumačenja naših postupaka. Niti da objašnjavamo svoje namere, jer svako može da shvati samo do one mere, do koje je spreman da nas čuje. To može dovesti do nesporazuma, za koje smo samo delimično odgovorni, jer ne možemo uticati na svest druge osobe.
Ali možemo postaviti zdrave temelje, kako bismo zidali stabilnija utvrđenja. Nekada to podrazumeva rušenje postojećih konstrukcija, što ume da bude manje prijatno.
Svako je tamo gde da postaviš. I mi smo onde gde nas postave. Ali uvek se možemo pomeriti, ako nam takva postavka više ne odgovara.
Autor: Ana Milovanović
