Stres kao kultura življenja Stres kao kultura življenja
Živimo u svetu gde se sve češće i sve snažnije izaziva teskoba i neizvesnost, okruženi smo svakojakim informacijama a sve ovo loše deluje na... Stres kao kultura življenja

Živimo u svetu gde se sve češće i sve snažnije izaziva teskoba i neizvesnost, okruženi smo svakojakim informacijama a sve ovo loše deluje na naš organizam. Raste krvni pritisak, dešavaju se napadi panike, ponašamo se neprepoznatljivo. Dolazimo do zaključka da je stres postao naša svakodnevnica.

Kada ste se  poslednji put  probudili odmoreni i smireni? Bezbrižnost postaje luksuz.

Stres je postao deo naše kulture življenja. Zar ne?  Pojačava se  napetost, povećanih čak se vrši i medijski pritisak koji pojačavaju proizvodnju stresa.

Međutim, stres ima i dobre strane. Dobrobit se ogleda u tome da nas ojača i podstiče povećanje otpornosti naše ličnosti za neprijatne i opasne događaje koji nastupaju u životu. Mala doza stresa je korisna jer doprinosi dobroj koncentraciji. Kada jednom naučimo i usvojimo načine kako da se uspešno nosimo sa nekom vrstom stresa,  mi ćemo te načine da koristimo u budućim sličnim situacijama.

Akutni i hronični stres

Akutni stres  traje više dana, a najčešće se doživljava u okolnostima kada se osoba suoči sa nekim gubitkom. Porodičnim problemom. Kratkim rokom za ispunjavanje nekog zadatka, neuspehom ili konfliktom. Praćen je simptomima snažnijeg inteziteta. Najčešće u vidu izraženih fizioloških reakcija koje upućuju na fizički bol, uz emocionalnu uznemirenost.

Dok se hronični stres odnosi na dugotrajno doživljavanje stresa u svakodnevnom životu neke osobe. Može da traje mesecima ili godinama. Uzroci hroničnog stresa najčešće proizilaze iz teških životnih okolnosti koje traju duži vremenski period.

stres

Kako pobediti stres?

Postoje aktivnosti koje će doprineti tome da se osećate bolje i da naučite da za kratko vreme napunite baterije i ispraznite svoje ćelije od stresa:

  1. 1. Aktivni odmor – Neke aktivnosti koje predlažemo kako bi upotpunili aktivni odmor: plivanje, vožnja bicikla i rolera, trčanje, trekking, planinarenje, alpinizam, rafting, skijanje, snoubording i mnoge druge.
  2. 2. Masaža – Prilikom masaže se stimuliše aktivnost lojnih i znojnih žlezda, što relaksira organizam i otklanja napetost, a odlična je zamena za medikamente koji se konzumiraju radi otklanjanja bola i napetosti.
  3. Meditacija – Tehnika meditacije je takođe veoma efikasna za oporavak organizma i saniranje  posledica  nagomilanih stresnih doživljavanja tokom dana. Dišite duboko, izahnite i uskladite se sa svojim telom i umom uz neku tihu muziku koja je namenjena za meditiranje.
  4. Slušanje omiljene muzike – Dobra i kvalitetna muzika pozitivno utiče na stvaranje hormona sreće, pa vam slušanje omiljene pesme može podići nivo raspoloženja veoma brzo.
  5. Smeh kao terapija – Nakon nekoliko minuta intenzivnog smeha kroz vaše telo će prostrujati krv, a napetost u većini slučajeva nestane. Ponovite ovo nekoliko puta u toku dana. Verujte, ovo stvarno pomaže!

Sledeći ove savete, na duže staze, uspostavićete balans i ravnotežu. Pišite nam u komentarima kako ste i koji su vaši načini za prevazilaženje stresnih sitacija.

Autor: Jelena Vučković

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *