SAMOĆA – DAR ILI KAZNA? SAMOĆA – DAR ILI KAZNA?
Iskačem iz gradskog prevoza, brzim pokretima otključavam vrata stana i čini mi se duplo brže ih zakljucavam. Šta mi je, kao da me neko... SAMOĆA – DAR ILI KAZNA?

Iskačem iz gradskog prevoza, brzim pokretima otključavam vrata stana i čini mi se duplo brže ih zakljucavam. Šta mi je, kao da me neko juri?

Odahnuh, moje tlo, moja oaza i moj mir. Tu sam svoja na svome. Znam da čovek ne može da opstane sam, ali ja minimalno želim kontakt sa ljudima oko sebe. Samo kada okolnosti nalažu. Čuvam sebe, snagu, volju da mi ko ne ugrozi i balansiram. Ne mogu i ne želim da pričam besmislice o vremenu i novcu, o glupostima. Jedino sa par prijatelja mi ne smeta da pričamo o bilo čemu, pa razvučemo ragovore satima. Ne želim da dajem onu energiju koju emituješ, ako je loša i ako mi ne prija. Tako da vrlo često biram da sam sama. Znam da sve teče i bez mene i u to ime baš me briga. Ne prihvatam ništa manje od toga da se ja ne osećam nelagodno. Naravno da ljudima pružam zdrav odnos, ali ako ga oni drugačije protumače to je njihov mentalni sklop, a ne moj, istog trena zauzimam drugačiji stav. Ja ipak nisam samoživi stvor. Ja sam prvenstveno trostruki roditelj, supruga i od skoro baka. Lepo je par dana odmoriti, šetati nag po stanu, ne kuvati, čitati u tišini, sve je na svom mestu, ali ne volim ni rutine.Već posle par dana nedostaju razbacane stvari, zapitkivanje gde se šta nalazi, buka puna pozitivne energije i male i velike tuge i radosti. Kada nismo skupa, najmanje jednom dnevno se čujemo telefonima i fino ispričamo. Majčinski instinkt radi bili oni ovde ili ne. Najmirnija sam kada je moja porodica dobro. Danas dolaze, čeka me već sutra cirkus i hrpa obaveza, ali to je moj izbor i uživam u tome.

Nikada ne bih birala definitivnu samoću. Kada klinci jednog dana odu svojim putevima, moraš imati osobu kraj sebe, makar da se sa nekim posvadjaš, da popiješ prvu kafu u danu i da taj dan podeliš. Najbolje je da je to vaš partner, ma koliko grešaka imali oboje, ipak je on deo vašeg života, a i dečijeg. Tako da kaznu da sam sama od par dana prihvatam kao dar. Trudiću se i uvek želeti da dar kao što je samoća gledam kao kaznu, ali je nikada neću prihvatiti.

Meni je samoća donela i odnela puno stvari u životu. Puštala kišu suza i otvarala i zatvarala dušu. Zato je samo poštujem kao trenutno stanje i ništa drugo.

Autor: Sanja Radojković Djurdjević

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *