Porodično nasilje – ispovest

Porodično nasilje – ispovest. Na našu redakciju stigla je potresna priča o porodičnom nasilju koju vam prenosimo u celosti. Onako kako je naša čitateljka napisala. Ništa nismo oduzeli. Ništa nismo dodali. Ovo su čiste emocije i ispovest žene koja se izborila da živi život kakav želi.

Nasilje sam trpela nekoliko godina od sad već bivšeg supruga. Kako psihičko ,tako i fizičko nasilje. Najgore od svega što su deca gledala, slušala i doživljavala traume. Više puta sam se suprotstavljala, branila, ali ga nisam odmah napustila . Zašto nisam to se i danas pitam.

Krivila sebe, jer je manipulisao sa mnom. Prebacivao krivicu na mene, ubeđivao da sam kriva. Pa sam počela i da mislim tako. Tražila greške u sebi, a u stvari sam ja najmanje tu bila kriva. Jedini krivac je on, nasilnik !

Policija je dolazila na moje pozive, ali kada su rekli „možda je imao razloga“ srušili su sve u meni. Krvavoj i u podlivima od davljenja, policija mi nije pružila pomoć, već su mu dali samo opomenu.

Jedno veliko nista !

nasilje-ispovest

Nazivao me raznim ružnim imenima. Vređao, podcenjivao moj rad, vređao moj izgled , ono što radim Ili ne radim. Nikad nije bilo kako je on zamislio, sve sam i uvek radila pogrešno. Psihički sam počela da se gubim. Padala u depresiju. Nisam videla izlaz iz takvog života. Samo od jednom sam rekla DOSTA! DOSTA je batina, dosta vređanja, dosta je maltretiranja. Znala sam ostati tamo znači mrtva živeti. Odlucila sam da živim! Uzela svoju decu i došla kod roditelja. To je dan koji cu slaviti ! Ujedno je taj dan i rođendan bivšeg muža.

Porodično nasilje – ispovest

Onda se agonija nastavlja. Počeo je da preti preko telefona da će uzeti decu. Da ja ne mogu da imam nikog drugog sem njega. Da će me ubiti, ubiti sebe Ili nekoga ko bude pored mene za godinu, dve ili tri. Mesec dana je kolima svako veče dolazio ispred kuće i čekao sakriven. Zavučen negde da proveri da li izlazim Ili radim nešto. Deca ga nisu zanimala, nije zvao da pita za njih. Zvao bi samo da mene izvređa i izgovori razne gadosti. Pod izgovorima da je pozvao zbog dece, ali ja sam kriva što on ne razgovara sa njima. Jer sam bezobrazna, bahata i ne razgovaram lepo s’njim.

ispovest-nasilje-porodicno

Ispred škole, prvog dana škole došao je uzeo mlađe dete i počeo da me vređa. Počeo je da me gura rukama i sa osmehom na licu izgovarao takve reči koje bi svaku ženu pogodile pravo u živac. I da poludela sam. Počela da urlam, udaram ga gde sam i kako stigla. Nekontrolisano. Morao je sav taj bes i prezir da izađe. Da, znam da to nije rešenje, ali godinama sakupljeno moralo je negde da izađe. Pozvala sam policiju. Došli su jedan  muskarac i jedna žena. Divni i razumni pre svega ljudi. Saslušali me od pocetka do kraja, svaku moju rec koju sam imala da kažem.

Predložili su zabranu prilaska. Naravno da sam pristala. Odveli su me do policijske stanice i u roku od 10 minuta bio je uhapšen i dobio zabranu prilaska na 30 dana.

Mir je konačno zašao i kod nas, mogli smo da odahnemo bar na kratko.

Onda stiže tužba „zbog nenormalnog ponađanja majke“. Hoće da mi uzme decu. Deca nisu želela kod njega iz straha, a i posle svega doživljenog vezali su se za mene previše!

Ne dam decu svoju da proživljavaju više traume!

Na miran način podneli smo kontra tužbu. U socijalnoj službi ispričala svoju priču, tako i on svoju i negirajući da me je tukao. Kaže da nikad nije digao ruku na mene. Kako ja to lažem i želim da ga predstavim kao psihopatu.

Na moju sreću iz centra za socijalni rad prepoznali su da ipak ja govorim istinu i dodelili meni decu. Odluka poslata sudu i sada čekamo suđenje.

Našao je odmah novu devojku. Stizale su mi slike kako uživa sa svojom novom devojkom. Ne pitajući za svoju decu. Ne pružajući im ništa. Nastavio je svoj život zaboravljajući na svoju decu.

Porodično nasilje – ispovest

Nikad, ali NIKAD ne tražite izgovor da ostanete u kući gde vas neko maltretira. Nije bitno da li rečima Ili batinama!!! Izgovor ne postoji! Jednom nasilnik,  uvek nasilnik. Nikad se ne mogu promeniti koliko god se mi žene trudile. Ne, nismo krive za neslan ručak. Nismo krive sa neoprane sudove. I nismo krive što je on nervozan, besan. Nismo krive! Ne trpi nasilje, prijavi odmah, beži i ne okreći se nazad. I nikada ne žali što su otišla!

Ja sam izabrala ŽIVOT. Izabrala da ponovo DIŠEM i ovaj osećaj niko ne može da mu ukrade!!!

#anonimno

 

OSTAVI ODGOVOR

Upišite svoj komentar!
Please enter your name here

Najnovije objave

Podeli članak:

spot_imgspot_img

Najnovije objave

Možda će ti se dopasti
Sličan sadržaj

Najčešći problemi sa stopalima leti: Kako ih sprečiti i rešiti

Najčešći problemi sa stopalima leti: Kako ih sprečiti i...

Čovek bez obaveza – Miroslav Ćurčić

Čovek bez obaveza - Miroslav Ćurčić. Miroslav Ćurčić nas...

Dobijate ono o čemu razmišljate

Dobijate ono o čemu razmišljate. Misli i načini razmišljanja...

Potomci ratnika Srbije prisustvovali prazničnoj liturgiji na Kalemegdanu

Potomci ratnika Srbije prisustvovali prazničnoj liturgiji na Kalemegdanu. I...