Zamislite da vam se baterija telefona isprazni za deset minuta – ne zato što ste na TikToku, već zato što napolju nije hladno, nego ledeno.
Dobro došli u jedno od najhladnijih naseljenih mesta na planeti, gde ljudi piju vodu iz ledenog bunara, greju automobile vatrom i idu u školu na -52 stepena.
Kako uopšte funkcioniše svakodnevni život tamo gde zima ne prašta nijednu grešku?
Ojmjakon: mesto gde ni voda ne teče zimi
Dobrodošli u Ojmjakon, malo selo u srcu sibirske republike Jakutije, koje nosi titulu najhladnijeg stalno naseljenog mesta na svetu. Ovde temperature zimi rutinski padaju ispod -50°C, a 1921. izmereno je rekordnih -71,2°C. I pored toga, selo ima školu, prodavnicu, pa čak i internet – jer, naravno, i u Sibiru ljudi gledaju YouTube.
Ali da bi sve to radilo, iza kulisa se krije ozbiljna priprema i pametan izbor materijala. Recimo, vodovodne instalacije se ne polažu kao kod nas – ovde je sve duplo, dodatno izolovano i često povučeno iznad zemlje, da bi uopšte moglo da se servisira.
Zato se u ovakvim uslovima logično postavlja pitanje: zašto izabrati aluminijumske cevi? Odgovor je jasan – jer su lakše, otpornije na smrzavanje, ne rđaju i ne pucaju kao plastične na velikom minusu. U Ojmjakonu nema mesta za greške. Kad vam pukne cev, ne dobijete fleku na zidu – ostanete bez vode nedeljama.
Automobil se ne gasi – danima
Jedna od najluđih činjenica o životu u Ojmjakonu je da ljudi ne gase automobile tokom cele zime. Da, dobro ste pročitali – motor jednostavno mora da radi neprekidno, jer ako se jednom ugasi, verovatno ga više nećete upaliti do proleća. Ulje se pretvara u gustu pastu, gorivo u sladoled, a akumulator… pa, on jednostavno umre.
Zato automobili stoje parkirani sa termo-ćebadima, improvizovanim grejačima i produžnim kablovima koji vuku struju iz kuće. Nije neuobičajeno da auto bude upaljen po tri dana zaredom – čak i kada ga niko ne vozi, kako ne bi došlo do kvara automobila i akumulatora.
Mehaničari u Jakutiji su neka vrsta lokalnih heroja – oni ne popravljaju kola, oni ih vraćaju iz mrtvih. I što je najzanimljivije – niko se ne žali. Tamo to nije problem, to je samo zima. Zato sledeći put kad vam auto neće da upali na -5, setite se da u Ojmjakonu to i ne pokušavaju.
Škola se otkazuje tek ispod -52°C
U Ojmjakonu deca idu u školu bez obzira na sneg, vetar ili mrak – dok temperatura ne padne ispod -52°C. Tek tada nastava može biti otkazana. Imajte na umu da oni do škole pešače, često i po nekoliko kilometara. A vi se žalite kad treba da krenete peške do trafike?
Školske zgrade su naravno izgrađene kao mini utvrđenja – sa slojevima izolacije, dodatnim ulazima da se ne gubi toplota i neprekidnim grejanjem. Deca su obučena kao mali astronauti – sloj na sloj, sve do očiju. Nema kuknjave. Nema izgovora. Samo disciplina i – topla čizma.
Kako telo preživljava -50 stepeni?
Na ovakvim temperaturama, vaše telo nema mnogo vremena za grešku. Koža se smrzava za manje od minut, disanje postaje naporno, a telefoni i baterije prestaju da rade. Ljudi u Ojmjakonu su naučili da dišu kroz šal, ne govore mnogo napolju i ne vade ruke iz džepova osim ako baš moraju.
Ishrana igra bitnu ulogu – kalorije se unose u ogromnim količinama i koriste se zdrave namirnice koje ubrzavaju metabolizam jer telo mora da radi u petoj brzini samo da bi ostalo toplo. Meso, mast, riba – sve lokalno i obilno. Vegetarijanci ovde nemaju mnogo opcija.
Ipak, ono što je možda najfascinantnije jeste psihološka otpornost ljudi. Nema dramatike, nema stalnih vremenskih upozorenja. Oni jednostavno žive svoj život, kao da je sve normalno. A možda im i jeste. Možda smo mi razmaženi.
Festival „Pol hladnoće“: slavlje na kraju zime
Kada se zima bliži kraju, stanovnici Ojmjakona organizuju godišnji festival poznat kao „Pol hladnoće“. Ovaj događaj okuplja lokalno stanovništvo i posetioce iz drugih krajeva u proslavi kulture i tradicije ovog surovog, ali fascinantnog mesta. F
estival uključuje raznovrsne aktivnosti poput maratona na snegu, vožnje psećim zapregama, pecanja na ledu i izložbi ledenih skulptura. Posebno je značajno prisustvo lokalnog „Gospodara mraza“.
Ovaj festival pruža uvid u otpornost i zajedništvo ljudi koji uspevaju da održe svoj način života uprkos ekstremnim uslovima, istovremeno čuvajući bogatu kulturnu baštinu regiona.
Zamrzavanje hrane? Tamo frižider nije potreban
U Ojmjakonu, frižideri često nisu potrebni tokom zime – dovoljno je da hranu ostavite napolju. Ribe, meso i mlečni proizvodi se momentalo smrzavaju i mogu stajati na otvorenom nedeljama bez kvarenja. Stanovnici često koriste kutije i korpe okačene ispod nadstrešnica kao prirodne zamrzivače.
Zanimljivo je da u nekim domaćinstvima frižideri i zamrzivači zimi uopšte nisu uključeni, jer se koristi prirodna klima. Ipak, izazov predstavlja odmrzavanje hrane, koje mora da se planira unapred – jer smrznuta riba na -50°C je bukvalno kao kamen.
Život u najhladnijem naselju na svetu nije samo borba protiv zime – to je škola preživljavanja, preciznosti i dugoročnog razmišljanja.
Možda nikada nećete živeti na -50, ali neka vas priča o Ojmjakonu natera da cenite ono što imate – i da razmislite o kvalitetu izbora koje pravite, čak i kada se ne vidi na prvi pogled.
