Ne potcenjuj tugu, magična je, rekla bih svakom ko se suočava sa njom. Ne zvuči bogzna kako utešno, znam. Ali delotvornost tuge na naše biće zaista deluje kao magija.
Čujem sve vas koji negodujete, uvereni da tuga nema dobre strane. No, znamo li kako se „zdravo“ tuguje?
Svaki „doktor za dušu“ reći će vam da je u nekim situacijama poželjan proces žalovanja. Ali on ne izgleda tako što se odajemo porocima, pretrpavamo poslovima, hrlimo uvek u neke gužve, samo da slučajno tuga ne izađe. Mada je i to ok, ljudi smo. No, nije dobro ako nam takav „mehanizam odbrane“ pređe u naviku.
Tuga je jednostavna.
I nije tu da nas muči. Niti da nas otuđi od svega. Naprotiv. Ona dođe da nas podseti da imamo dušu i da smo ranjivi.
Ne potcenjuj tugu, magična je
Tugu ne možemo tek tako zadržati, niti je pobediti. Njoj se treba prepustiti, kad nam svrati. To su dragoceni momenti za naše biće. Tada gledamo gde nas boli. Slušamo šta nas tišti. I primećujemo sve ono što smo uzimali „zdravo za gotovo“. Tada „propiramo“ dušu suzama, kako bismo videli jasnije.
Ne potcenjuj tugu, magična je. To je jasno svakom ko je istinski tugovao. Šta bi inače značilo ono da „posle kiše dođe duga“?
Kada ne bežimo od sebe i svojih osećaja, tada nam čak i tuga bude sasvim prirodna. Ne plašite se tuge! Jedino što ona može uraditi, jeste da nam „proširi“ srce. Te da nakon nje, budemo spremni za još više životne radosti. Ne potcenjujte tugu, magična je, onda kada iskreno i bez potiskivanja tugujemo.
Autor: Ana Milovanović
