Lala…mislim, cvet lala, ne banaćanin
Tulipan (lat. Tulipa) ili lala je rod od oko 150 biljaka u porodici ljiljana (Liliaceae). Raste iz lukovice, veoma je prilagodljiva te je često možemo videti oko kuća ili na nekom putu kako raste prkosno.
Opet vam kažem, ne pričamo o banaćanima već o tulipanima. Iako sam i sama mislila da je Holandija zemlja porekla tulipana, oni potiču iz Azije tj. današnje Turske. Dobili su ime turskog naziva tülbent, i ovaj cvet je simbol Turske I Irana.
Evo jedne interesantne priče o nastanku crvene lale:
Stara turska legenda kaže da se princ Farhada zaljubio u lepu sluškinju Širin koja iznenada umire. Teoretičari zavere bi rekli da nije ona tek tako umrla, ali nećemo o tome. Princ očajan i tužan nije mogao da se pomiri sa tim pa je odlučio da se baci sa najviše stene. Svaka kap krvi mladog princa (tvrde da je sam skočio) ubrzo se pretvorila u crvenu lalu i tako je on odao počast svojoj dragoj.
Za vreme vladavine sultana Ahmeda III, početkom 18. veka, lala je među Osmanlijama bila simbol bogatstva, moći i ugleda. Kao i ženske otmenosti. Prodavanje i posedovanje lala van Carigrada je bilo strogo kažnjivo, pa se medju narodom govorilo da je lala vrednija od života.
Danas, i za Holandiju kažemo da je zemlja lala.
I zaista ako imate priliku da posetite Amsterdam svuda su lale. Za to je zaslužan botaničar Karolus Klusius koji ih donosi u 16 veku. A ljubav prema lalama je ostala do današnjeg dana.
Bečki ambasador u Istanbulu Ogir Gišlen od Busbeka doneo je u Beč nekoliko lukovica koje je dobio na dar od Sulejmana i predao ih botaničaru Karolusu Klusijusu. Koji je u to vreme bio i upravnik carskih vrtova. Kasnije se Karolus vraća u Holandiju i preuzima mesto profesora na univerzitetu i upravnika botaničke bašte u Lajbdenu.
Njegova opsesija lalama je bila toliko velika da ih je ukrštao i stvarao nove vrste.
Ubrzo se to pročulo i verovalo se da taj cvet ima magijske moći. Svi su hteli da imaju lale, tako da je u jednom momentu lukovica jedne lale koštala 10 puta više nego godišnja zarada jednog zanatlije. Holandijom je, naime, zavladala takozvana tulipomanija, a lukovice ovog cveta su postale toliko skupe da su bile tretirane kao valuta. Holandija danas proizvodi oko 9 milijardi lukovica. Genetskim inžinjeringom došli su do toga da postoji oko 3 hiljade registrovanih sorti raznih boja, oblika i visina.
Ova biljka se ne koristu u farmaciji, a u kozmetici vrlo retko. Lala je tu da bi njome ukrasili dvorište ili dnevni boravak, nekom se zahvalili ili izjavili ljubav. Kažu da je ona simbol duboke ljubavi, velikog poštovanja i moći.
Kao cvećarka ili dekorater, znam da im ne treba puno doterivanja već obična prozirna vazna i voda. Meni su i dalje najlepše crvene iako ljubičastim jedva odolevam.
Toliko za danas od mene.
Pišite o kom cveću hoćete da vam pišem.
