Mali je broj osoba koje se u današnje vreme mogu pohvaliti da rade posao koji im pričinjava zadovoljstvo i da pritom nikad nisu pod stresom. U modernom svetu gotovo da nema radnog mesta za koje bi se reklo da nije stresno.
Međutim, ljudi se različito nose sa stresom. To znači da dve osobe na istim radnim mestima mogu na različite načine da doživljavaju stres. Sa druge strane, neka zanimanja su stresnija od drugih i sa porastom individualne odgovornosti koju nose izvesne pozicije i radna mesta, raste i izloženost stresu. Dakle, ovo je jedno veoma kompleksno pitanje.
Koji su zapravo najčešći izvori stresa na radnom mestu i kako se nositi sa stresom na poslu? Pročitajte!
Od čega zavisi kako će se osoba nositi sa stresom na poslu?
Shodno rezultatima mnogobrojnih istraživanja, stručnjaci su većinom saglasni oko toga da su najstresnija ona zanimanja koja sa sobom nose rizik po život i zdravlje. Slede pomagačke i negujuće profesije, menadžerske pozicije itd. Ipak, to kako ćete se nositi sa stresom u mnogome zavisi od vaših ličnih snaga, karakternih osobina, životnog iskustva, od toga koliko ste dugo izloženi stresu i sl.
Dakle, dok je nivo izloženosti stresu različit na različitim radnim mestima, pronalaženje posla koji je minimalno stresan je skoro pa nemoguće. U ovom smislu najbolje rešenje je usvajanje efikasnih strategija za suočavanje sa stresom kako bi se ublažio svakodnevni stres na poslu.
Potencijalni izvori stresa na poslu
Izvore stresa na poslu možemo tražiti u radnim zadacima koje neko radno mesto podrazumeva, u radnom okruženju, konfliktnim i narušenim odnosima u radnoj zajednici, neodređenom radnom vremenum u smislu prekovremenog rada, radu vikendom, zatim u stalno prisutnoj mogućnosti dobijanja otkaza, neredovnim platama i sl.
Ukoliko je osoba na svom radnom mestu zadužena brojnim radnim zadacima koji nisu precizno definisani, a koji po obimu prevazilaze realne mogućnosti za njihovo obavljanje, ta osoba će trpeti hronični stres koji može dovesti do sindroma sagorevanja (burnout sindroma).
Kako se boriti sa stresom na poslu?
Od ranog jutra, nakon što ste decu pripremili za školu a sebe za posao, sve vreme razmišljate šta sve treba uraditi danas po završetku radnog vremena. Na putu do posla je gužva u saobraćaju koja vas dodatno nervira. Kada stignete na svoje radno mesto vi ste već pod stresom i zgodna ste žrtva za dodatne stresove tog radnog dana.
Borba sa stresom se vodi na više načina: fizička aktivnost, dobar san, rad na sebi i jačanje sopstvenih veština i kompetencija, oplemenjivanje radnog prostora…
Neophodne su promene koje vas jačaju!
Korisno bi bilo da se potrudite da izgradite novu jutarnju rutinu, da za sebe radite nešto prijatno. Na primer, da započnete dan slušajući neku pesmu koju volite, laganim i opuštenim ispijanjem jutarnje kafe ili vitaminskog soka i pozitivnim mislima i očekivanjima. Iznenadićete se kako ovakve sitne promene u navikama mogu indirektno da povećaju vašu otpornost na stres.
Isto tako, dobra organizacija može da doprinese efikasnom obavaljanju posla, a samim tim i ublažavanju stresa. Ako ste možda po prirodi neuredni i neorganizovani, potrudite se da pažljivim planiranjem zadataka na poslu olakšate sebi i samim tim ćete umanjiti nivo stresa.
Klonite se tračarenja i kolega koje su efikasne “samo na jeziku”, jer ćete pre ili kasnije i sami biti predmet ogovaranja, što vas može uznemiriti i oslabiti prag tolerancije na frustraciju, pa će se samim tim povećati vaša osetljivost na stres.
Izbegavajte zamke perfekcionizma. To podrazumeva da ne očekujete od sebe da sve uvek uradite savršeno. Nekada je dovoljno da nakon obavljenog radnog zadatka počastite sebe na neki način za uloženi trud, bez obzira na ishod.
Zauzmite se za sebe i iznesite svoje zahteve
Nejasni i nedovoljno precizno definisani radni zadaci koji nisu usaglašeni sa realnim mogućnostima vremenom dovode zaposlenu osobu do sindroma sagorevanja. Da biste to izbegli, neophodno je da konstruktivno zahtevate od šefa ili poslodavca da se tačno odredi šta i na koji način treba da uradite, da vam se detaljno predoče svi vaši radni zadaci, ciljevi i očekivanja od vas kao zaposlenog.
Bavite se sportom i spavajte dovoljno
Redovna fizička aktivnost i rekreativno bavljenje sportom ili jogom su veoma efikasan način za ublažavanje reakcija na stres. Fizičkom aktivnošću rešavamo se napetosti i omogućavamo telu da se oslobodi nagomilanih štetnih produkata stresa. Osim što tako podižemo nivo energije, osećamo se snažnije i jačamo samopouzdanje koje je jako važan element u povećanju rezilijentnosti na stres.
Isto tako, važno je i kako spavate. Dobar san je najbolji prijatelj vašeg zdravlja. Narušen ritam spavanja i budnosti jedan je od pokazatelja da ste izloženi stresu, a ujedno je i alarm da je neophodno da nešto preduzmete što pre.
Jačajte lične kapacitete
Reakcije na stres mogu biti različite, ali tek onda kada određene okolnosti ili situacije na poslu izazovu telesne rekacije kao što su znojenje dlanova, ubrzan rad srca, glavobolja, promene ritma disanja, pojačano lučenje horomona stresa, pad imuniteta, nesanica, problemi sa varenjem – možemo reći da telo trpi jak stres.
Posledice izloženosti hroničnom stresu su uglavnom psihosomatske prirode. Osim toga, kao posledicu imamo i brojne smetnje na psihičkom planu, tako da telesne reakcije mogu biti praćene i uznemirenošću, nervozom, razdražljivošću, pa čak i doživljavanjem anksioznosti.
Veoma je važno da shvatite da je isključivo vaš mozak zadužen za opažanje datih okolnosti kao stresnih, što znači da ukolio promenite način sagledavanja i doživljavanja nekih situacija, ublažićete i stresnu reakciju na njih. U tome se ogleda suština svake strategije za prevladavanje stresa. Možda u ovom kontekstu možemo reći da smo ponekad i sami sebi izvor stresa.
Jedan od načina da se trajno ublaži štetno delovanje stresa jeste da radite na jačanju ličnih kompetencija, sposobnosti i veština. Tako se povećava samopouzdanje, vera u sebe, a samim tim i rezilijentnost na stres.
Trajna promena – najbolji način za kontrolu stresa
Veoma popularan i moćan razvojni metod koji vam itekako može pomoći da se nosite sa stresom na poslu jeste Organizaciona Transakciona analiza, upravo zbog svoje humanističke orijentacije i optimističkog stava.
U temelju transakcione analize su tri pretpostavke. Prva je da su svi ljudi bazično u redu, druga da svako ima kapacitete da misli, a treća pretpostavka je da svako odlučuje o svojoj sudbini. Ove pretpostavke su većini prijemčive i mnogi se opredeljuju za ovu vrstu terapije upravo zbog toga što im je TA lako razmuljiva, prilagođava se klijentu i zasniva se na terapijskom ugovoru koji podrazumeva da se i klijent obaveže na istinski trud i rad na unapređenju svojih sposobnosti i jačanju svojih snaga, uz podršku i pomoć terapeuta.
Ono što ovaj model komunikacije i ovu terapiju čini naročito popularnom jesu velika efikasnost, dobri rezultati i pozitivne promene koje su vidljive za veoma kratko vreme, što jača motivaciju klijenta za dalji rad na sebi.
