Ishrana trudnica

Ishrana trudnica je veoma bitna. Svakoj ženi najlepši period u životu je trudnoća ali da bi taj period stvarno bio najlepši, trudinca treba da se pridržava nekih pravila. Kako je to period gde trudnica  prolazi kroz niz fizioloških, metaboličkih, hormonskih i psihičkih promena i da bi se telo pripremilo za porođaj i dojenje, a fetus pravilno razvijao potrebno je da trudnica vodi računa o pravilnoj uravnoteženoj ishrani, aktivnosti, higijeni, odmoru, spavanju i hidrataciji. Ishrana trudnica je zato jako bitna, kako bi i trudnoća i sam rast i razvoj ploda protekao u najboljem redu.

Dugo vremena se smatralo da ,,trudnica mora da jede za dvoje“ ali to je jedna velika zabluda! Ishrana trudnica treba da je svakog dana raznovrsna. Trebale bi da unose sve potrebne hranljive materije: proteine, masti, ugljene hidrate, vitamine, minerale, biljna vlakna i antioksidanse. Metaboličke promene u normalnoj trudnoći dovode do povišenog bazalnog metabolizma i promene energetske ravnoteže u organizmu majke.  Svaka trudnoća se deli na tri tromesečja.

U prvom tromesečju optimalni unos u toku dana jedne trudnice je oko 2000kcal/dan. U drugom tromesečju se neznatno povećava pa ishrana najviše ide do 2200kcal/dan. Zato, u trećem tromesečju dnevni unos se povećava za 300-400kcal/dan jer  u tom periodu plod najviše raste, razvija se i dobija na težini. Potrebe za nutijentima i za majku i za bebu rastu, ali variraju u zavisnosti od starosti žene, indeksa uhranjenosti, zdravstvenog stanja i nivoa aktivnosti. Indek telesne mase se izračunava kada svoju Telesnu Visinu podelite sa kvadratom Telesne težine u metrima. Npr. žena od TT=60kg TV=165cm

Proračun: ITM= TT/TV²= 60kg/1,65m²= 22

Što nam ukazuje da je ta osoba Normalno uhranjena u vrednostima od 18,5-24,9.

Smernice za dobijanje na telesnoj težini u toku trudnoće kod različitih stanja uhranjenosti i indeksa telesne mase pre trudnoće.

Da pojasnimo tabelu: ako je trudnica bila pre trudnoće normalno uhranjena sa Indeksom telesne mase između 18,5-24,9 trebala bi da u toku cele trudnoće svoju telesnu težinu poveća za 10-15kg. To isto znači i za ženu koja je pre trudnoće bila gojazna sa indeksom telesne mase >30 da treba da poveća telesnu masu za svih devet meseci trudnoće od 6-9kg.

Međutim u praksi je malo drugačije takve trudnice dobiju na telesnoj težini od 10kg, 15kg pa čak i više od 25kg. Takav porast telesne težine dovodi do raznih zdravstvenih problema: enklampsije, preenklamsije, gestacijski dijabetes melitus, dijabetes Tip 2 i razne druge metaboličke poremećaje. Ovo je samo dokaz da je ishrana trudnica jako važna pre samog začeća ali i u toku trudnoće.

Još su Aristotel i Hipokrat verovali da se pravilnom izbalansiranom ishranom majke mogu smanjiti zdravstveni problemi u toku trudnoće.  Početkom 20.veka utvrđeno je da se primenom individualnih dijetetskih režima smanjuju komplikacije kao rahitis karlice, preenklampsija, enklampsija, gojaznost i mnogi drugi poremećaji. Prekomerna težina i gojaznost tokom trudnoće mogu negativno uticati i na majku i na plod. Gojaznost kod majke povezana je i sa većom porođajnom težinom bebe (preko 4kg) čime se stiče predispozicija da dete u kasnijem dobu bude gojazno ili dobije dijabetes Tip 2. Žene sa normalnom telesnom masom (ITM 19 -24kg/m²) treba da dobiju u celoj trudnoći 8-16kg. Ova težina je raspoređena na fetus, placentu, matericu, plodovu vodu, mlečne žlezde, krv i masno tkivo.

Sa druge strane, neuhranjene trudnice imaju povećan rizik od nedostatka makro i mikronutijenata, postojeće zalihe masti i proteina se troše iz rezervi da bi se zadovoljile sve potrebe ploda. Što dovodi do malog rasta i razvoja ploda ili čak do prevremenog porođaja. Dakle, zaključak je daishrana trudnica u vidu izbalansiranog unosa hranljivih materija u toku trudnoće dovodi do pravilnog rasta i razvoja ploda.

Placenta je organ koji se razvija u toku trudnoće i ima ulogu da se preko nje odvija prenos svih hranljivih materija, elektrolita, gasova i vode od majke ka plodu, a u krvotok majke se vraćaju krajnji metabolički produkti. Za razvoj ploda bitna je koncentracija ugljenih hidrata. Prelazak šećera iz majke u plod  zavisi od njegove koncentracije u plodovoj krvi, a to uslovljava nedovoljnu ili prekomernu telesnu masu ploda. Belančevine ne prolaze kroz posteljicu već se stvaraju iz amino kiselina dospelih iz krvotoka majke.

 Zdrava i izbalansiranu ishrana trudnica

• Proteini (gradivni elementi): 0,8-1,5g/kg telesne mase (15-25% ukupnog dnevnog energetskog unosa) najbolje biljnog ili životinjskog porekla (leguminoze, pečurke, meso, riba, jaja, mleko i kiselo mlečni proizvodi).
• Masti (gradivni elementi): 12-20g/dan (20-35% ukupnog dnevnog energetskog unosa) najbolje hladno ceđena ulja (maslinovo ulje, laneno ulje, ulje repice, ulje bundeve, ulje susama, ulje lešnika, ulje badema i ulje jezgra kajsije) i domaća svinjska mast (povremeno). Takođe i unos orašastih plodova kao izvor omega 3 i omega 6 masnih kiselina koje jačaju imunitet.
• ugljeni hidrati (energetski elementi): 200-300g/dan (45-65% ukupnog dnevnog energetskog unosa) poreklom iz žitarica (integralni pšenični hleb, integralni pšenični dvopek, hrono hleb, hleb od celog zrna žitarice, ovsene pahuljice, ječmene pahuljice, integralni pirinač, integralna testenina, pirinčano brašno, kukuruzno brašno, proso i heljda.
• Vitamini i minerali (zaštitni elementi): unos folne kiseline, gvožđa, holina, vitamina A, kalcijuma, cinka, joda, vitamina C i vitamina D putem raznovrsnog voće i povrće.
• biljna vlakna: 25-35g/dan putem svežeg voća, povrće i orašastih plodova.
• antioksidansi: svo bobičasto voće, povrće i voće zelene i ljubičaste boje.

Naravno ishrana trudnica je individualna za svaku trudnicu, jer je svaka od njih individua za sebe sa svojim potrebama i navikama u svakodnevnoj rutini. Vodite računa o sebi i svojo bebi još dok je u vašem stomaku a kasnije zajedno učestvujte u stvaranju zdravih i izbalansiranih navika u ishrani.

Predlog jelovnika kod trudnica:

Jutarnji napitak: Matični sok od kupine razblažen sa 150ml vode

Doručak: Mafini od sira i spanaća sa nekom vitaminskom salatom i šoljom jogurta

Užina 1: Borovnice uz dodatak nekog jezgratog voća

Ručak: Pileća čorbica, musaka od tikvica i mesa, sezonska salata, parče hrono hleba

Užina 2: Sok od jabuke, cvekle i pomorandže, par integralnih keksića

Večera: Salata sa dodatkom grilovane ribe

Hajde onda da se zdravo hranite!

S poštovanjem

Vaš dijetetičar nutricionista

Sandra Pejović       

nutricionista.sandrapejovic

Sertifikati:

,,Novine u dijagnostici i lečenju karcinoma dojke“.

,,Sinergija prirode i nauke u lečenju dijabetesa“.

                                                                                                                 ,,Personalizovani pristup u lečenju dijabetesa“.

 ,,Gojaznost i vitamin D: od prekomerne težine do metaboličke ravnoteže“.

,,Savremeni pristup u lečenju karcinoma prostate“.  

,,Inovativna rešenja za vaginalne infekcije“. 

,, Žensko zdravlje iz različitih perspektiva“.

,, Lečenje i epidemiologija hroničnih nezraznih bolesti“.

,, Nove perspektive u prevenciji pušenja: uloga zdarvstvenog sistema“.

,, Prevencija kardiovaskularnih oboljenja: Nova perspektiva primene vitamina K2 i D3“.                                                                                                     

,,Integrativni medicinski pristup alergijama i atopijskom dermatitisu“.

,, Hidradentis suppurativa:Od prvih simptoma do naprednih metoda lečenja“.

(Inovativne Medicinske Trapije  IMT). 

,,Savremeni način živo i hronične bolesti“  (Univerzitet  Singidunum).

Praktična primena ,, Protokola o postupanju u školi sa učenicima obolelim od dijabetesa“ UNDS,

 ,,Uloga i značaj suplementacije u medicinskoj nutritivnoj terapiji“.UNDS