Endometrioza je ginekološki poremećaj koji pogađa oko 10-15% žena u reproduktivnoj dobi. Manifestuje se kao endometrijsko tkivo koje raste van materice. Endometrijum je sluzokoža koja oblaže zidove materice i odbacuje se tokom menstruacije. Dok endometrijsko tkivo može rasti na jajnicima, crevima i drugim tkivima koja oblažu karlicu.
Endometrijsko tkivo može se javiti i van karlice, kao na primer, na plućima, iako to predstavlja retkost. Ono je osetljivo na polne hormona kao i normalna sluzokoža materice. Što znači da raste, zadebljava se i na kraju odbacuje.
Za vreme menstruacije, žena sa endometriozom krvari ne samo iz materice, već iz endometrijskog tkiva izvan materice što može izazvati iritaciju, formiranje ožiljaka, jak bol tokom menstruacije i probleme sa plodnošću.
Uzroci nastanak endometrioze
Tačan uzrok nastanka endometrioze još uvek nije sa sigurnošću utvrđen. U medicini postoji više teorija zašto dolazi do ovog poremećaja.
Prema teoriji o retrogradnoj menstruaciji, do endometrioze dolazi zato što tokom menstruacije, krv i komadići sluzokože ne otiču van tela samo kroz matericu odnosno vaginu. Već manji delove odlaze i kroz jajovode i trbušnu duplju. Čime se ćelije endometrijuma nastanjuju po raznim organima.
Prema drugoj teoriji, endometrioza nastaje zato što neke ćelije izvan materice imaju sposobnost da imitiraju ćelije endometrijuma. Takođe, prema nekim teorijama, uzroke endometrioze treba tražiti u genetskom faktoru. Delovanju imunološkog sistema. Pa čak i u uticaju toksina iz životne sredine.
Kako prepoznati endometriozu?
Simptomi endometrioze su često prikriveni, pa se poremećaj otkriva tek kad bolest uznapreduje. S druge strane, u nekim slučajevima, simptomi endometrioze se javljaju veoma rano, već u adolescentom dobu.
Endometrioza se najčešće javlja oko 20-25 godine života a prestaje oko menopauze. Simptomi mogu uključivati:
- hronični bol u karlici koji je najjači tokom menstruacije
- bolna menstruacija (dismenoreja)
- bol tokom seksualnog odnosa (dispareunija)
- obilne i produžene menstruacije
- abnormalno vaginalno krvarenje
- česti zatvor ili dijareja
- nadimanje
- bol prilikom mokrenja
Tipovi endometrioze
Razlikujemo četiri tipa ili faze endometrioze. To su: minimalna, blaga, umerena i teška endometrioza. Minimalna endometrioza uglavnom uključuje postojanje malih lezija ili rana na jajnicima.
Blaga endometrioza uključuje lezije i plitke endometriozne implante na jajnicima i karlici. Umerena endometrioza podrazumeva duboke lezije i implante na jajnicima i karlici, dok teška endometrioza podrazumeva duboke lezije na karlici i jajnicima, uključujući jajovode i creva.
Dijagnosticiranje endometrioze
Endometrioza se može dijagnosticirati karličnim odnosno ginekološkim pregledom, ultrazvukom ili laparoskopijom. U većini slučajeva, endometrioza se otkriva prilikom karličnog pregleda. Ukoliko lekar primeti zadebljanja, dijagnoza se može utvrditi ultrazvučnim pregledom.
Za dijagnozu, može se koristiti obični ultrazvuk stomaka ili vaginalni ultrazvuk kod koga se sonda ubacuje direktno u vaginu. Međutim, jedini siguran metod za dijagnosticiranje endometrioze je laparoskopija.
Laparoskopija je mala hirurška procedura, prilikom koje se uzima komadić tkiva za analizu čime se dijagnoza definitivno potvrđuje ili odbacuje.
Lečenje endometrioze
Za sada ne postoji lek za ovaj poremećaj ali postoje procedure koje se preduzimaju kako bi se umanjili bolovi i ostali simptomi sa ciljem sprečavanja napredovanja bolesti i očuvanja plodnosti.
Procedura najčešće uključuje lečenje medikamentima (analgetici, kontracepcijske pilule, hormonski preparati), hirurško lečenje ili kombinovano. Pristup je individualan i zavisi o ženinoj dobi, želji za rađanjem, stadijumu bolesti i slično.
Hirurško lečenje obavlja se laparoskopski, što znači da se odstranjuje endometrijsko tkivo nakon čega se povećava šansa za trudnoću sa stopom začeća od 40-70%. Ukoliko žena ne želi više da rađa može se primeniti hirurško uklanjanje materice i jajnika.
U lečenju endometrioze odnosno ublažavanju simptoma i napredovanja bolesti može pomoći i pravilna ishrana, kao i zdrava fizička aktivnost.
Preporučuje se unos hrane bogate gvožđem, vlaknima, omega-3 masnim kiselinama i antioksidantima. Sa druge strane, treba izbegavati brzu i prženu hranu, crveno meso, alkohol, kofein i gluten.
Autor: Ljiljana Bugarin
