Dopadaš li se sebi slobodan?

Ruso je rekao: „Sloboda čoveka nije da on čini sve što poželi, već da ne čini ono što ne želi“.

Koliko smo u zabludi da smo slobodni? I da li su kompromisi sloboda? Da li je ona strana koja trpi slobodna? Ima li slobode u našim odlukama, koje donosimo da bismo se nekome dopali?

Mislim da su deca ona koja zaista imaju tu slobodu. Oni jednostavno kažu da nešto neće. Nije da ne mogu, oni neće! A odgovor zašto neće je: Zato! Te dok mi šizimo na tu dečiju „drskost“, oni nastave da se igraju.

Zamisli da kažeš nekome neću?

Onako bez opravdavanja zašto ne možeš i kakve druge obaveze imaš. Možda i možeš, al sad prosto nećeš. Jer ti se ne radi. Nemaš potrebu da se dopadneš. Imaš pravo da nešto nećeš. Jer ti se prosto neće. I šta ćemo sad?

Naš mentalitet nije naviknut na tu slobodu „nemoranja“. To je sloboda odluka bez opravdavanja. I sloboda mišljenja bez uveravanja. A nama je važno da druge uverimo u svoje opravdanje. Jer bismo u suprotnom mogli biti odbačeni, ako ne ispunjavamo tuđa očekivanja.

Slobodu čovek sam bira. Samo, pitanje je šta je za koga sloboda, a šta samo njen privid. Dok se trudimo da objasnimo svoje izgovore, čini se da i nismo naročito slobodni. Dobra vest je da i to možemo promeniti. Onda kad nam postane važnije šta mi mislimo o nečemu, a ne šta bi drugi želeli da mi mislimo, ili još gore, da činimo.