Emili Bronte je napisala jedan roman. Koji se i 175 godina nakon objavljivanja spominje kao jedno od intrigantnijih dela klasične književnosti. Pre nego što sam krenula da čitam „Orkanske visove” očekivala sam jednu veliku i tešku ljubavnu priču. Čitajući knjigu dobila sam priču o opsesivnoj i bolesnoj ljubavi. O likovima koji su duboko nesrećni i osuđeni da zauvek lutaju.
Atmosfera je mračna, teška i oslikava emocije i ponašanje glavnih junaka. Likovi su potpuno realni, autorka ih ne ulepšava, pokazuje nam njihove najružnija lica i najmračnija osećanja.
Nemoguće je da vam junaci koje je Emili Bronte stvorila ne izazovu emocije.
Oni su sebični, osvetoljubivi, razmaženi i mizerni. Oni ne umeju da vole, makar ne na način koji je meni prihvatljiv. U nekim delovima ćete poželeti da ih sažaljevate ili da suosećate sa njihovom patnjom. Ali vam oni to svojim ponašanjem neće dozvoliti.
Čitamo: “Orkanski visovi” – kad ljubav postane opsesija
Na stranicama ove knjige nećete naći ljubav i sreću, naći ćete patnju, samoću, bedu i zlovolju. Ipak, ukoliko kao ja volite priče koje ostavljaju trag i koje se dugo pamte, „Orkanski visovi” će vas sigurno privući. Nećete moći da odolite da pročitate još jedno poglavlje iako ćete znati da će se u njemu kriti neke nove okrutnosti. Ketina i Hitklifova priča je razarajuća po okolinu, ali i po njih same. Oni ne mogu da obuzdaju svoje emocije iako znaju da im one ne donose mir, već samo nespokoj i očaj.
Jasno mi je zašto ova knjiga ima status klasika i zašto je u vreme svog objavljivanja bila šokantna. Možemo veličati spisateljsko umeće Emili Bronte, pošto je zaista uspela da napiše priču koja je večna. Autorka nam pokazuje koliko daleko može da ide odanost, kako deca koja su razmažena mogu da odrastu u užasne ljude, a kako istu sudbinu ponekad dele i deca koja su tlačena i zanemarena. Uvodi nas u domove dve porodice čiji su životi neraskidivo povezani i ostavlja nas da posmatramo dve generacije ljudi koji ne znaju ili ne mogu da promene svoju sudbinu.
Emili Bronte je odradila sjajan posao i uspela da me navede da i sama poželim da koračam pustarom, gledam Orkanske visove i pitam se kako je sve mogla da izgleda Hitklifova i Ketina sudbina da su okolnosti njihovog susreta i odrastanja bile drugačije. Sigurna sam da ću o ovoj knjizi razmišljati još neko vreme i da ću joj se vraćati.
Čitamo: “Orkanski visovi” – kad ljubav postane opsesija
Autor: Milica Barać
