Knjiga i pisanje su joj dve velike ljubavi. Nataša Ilić je žena višeslojne karijere, bogatog stvaralaštva i duboke posvećenosti ljudskom razvoju. Rođena u Beogradu, obrazovana u Grčkoj, a danas sa adresom u Berlinu, Nataša je specijalni edukator, pisac, preduzetnica i autorka brojnih stručnih i edukativnih izdanja.
Njena profesionalna biografija obuhvata rad u internacionalnim školama, autorstvo univerzitetskog udžbenika, kreiranje digitalnih vodiča i žurnala za decu i odrasle, kao i vođenje sopstvenog web shop-a sa edukativnim materijalima. Iza svih njenih projekata stoji jasno usmerenje – olakšati, osnažiti i podržati pojedinca da pronađe svoj balans i snagu, bez obzira na životne izazove.
U ovom intervjuu, Nataša nam otkriva kako izgleda spoj nauke, intuicije i kreativnosti, ali i šta je naučila iz bogatog međunarodnog iskustva, kako piše svoje knjige, i zašto sreću zamenjuje – smirenom radošću.
Nataša, vaše obrazovanje i profesionalni put protežu se od klavira i grafičkog dizajna do specijalne edukacije i pisanja. Kada se osvrnete, šta je zajednička nit koja sve to povezuje?
Kreativnost. U svim svojim aspektima. Ali takođe i radoznalost, živahan duh, želja za učenjem – i primenom naučenog.
Ono što se kod mene prvo ispoljilo jeste talenat za pisanje; nešto sa čime sam rođena. Naučila sam da čitam jako rano – već sa četiri godine a vrlo brzo počela i da pišem; prve nagrade osvajam još u osnovnoj školi. Ostali oblici kreativnosti su došli kasnije: klavir, dizajn a zatim i specijalna edukacija koja, takođe zahteva kreativnost i inovacije.
Objavili ste više od deset stručnih i literarnih naslova, uključujući vodiče, bojanke, terapeutske žurnale i knjige za decu i odrasle. Kako birate temu o kojoj ćete pisati sledeće?
Teme za literarne naslove biram na krilima inspiracije – jednostavno se pojave spontano. Intuitivno, rekla bih da mi i ne biramo mnogo; to nešto bira nas. A zatim, kroz nas, vapi otelovljenju – sve dok se ne pretoči u pisanu reč i zaživi.
Što se stručne literature tiče, tu se trudim da „popunim praznine“ koje u datom momentu postoje na tržištu (a znanje i radno iskustvo mi to omogućavaju): vodič FokUsmeri se je ciljno napisan i namenjen svima onima kojima pažnja i koncentracija nisu jača strana – literature premalo, a problem muči mnoge u današnje vreme. Žurnal samorefleksije Povratak sebi je knjiga koja sadrži 100 pitanja i 100 vežbi terapeutskog pisanja – takođe potreban savremenoj ženi koja je svakodnevno pozvana da (re)definiše svoje ciljeve, želje i mogućnosti – a nekad i sam identitet.
U jednoj fazi života ste, kako kažete, zatvorili jedan krug i započeli novi – život u Berlinu. Kako ste znali da je vreme za promenu?
To je jedno ezoterijsko – filozofsko pitanje: da li imamo slobodnu volju ili je sve igra sudbine… Planiram svoj život, kao i svi… Ali na njega itekako utiču i spoljni faktori. U nekom momentu sam dostigla, za jednog prevodioca / vlasnicu agencije za Consulting, vrhunac karijere. Prevodila sam najpoznatije ličnosti iz društvenog i javnog života i u Srbiji i u Grčkoj, radila i velike projekte i paralelno kao sudski tumač. Zatim izdala svoj rečnik – uz bezbroj uspešnih promocija, intervjua za televiziju i novine… Poslovno, nisam imala više na šta da „ciljam“ niti sam mogla da se dalje razvijam u jednom okruženju koje je u tom momentu prolazilo kroz najveću ekonomsku krizu u istoriji (velika kriza u Grčkoj).
U privatnom životu, moj prvi brak se završio – razvodom. Spoljne okolnosti plus unutrašnji osećaj, su rekli da je vreme za promenu. I promena je došla. Drugi brak, pokretanje novog biznisa, još više objavljenih knjiga i jedan, za mene srećniji i paradoksalno, sad još produktivniji period života.
Vaš rad u specijalnoj edukaciji pokazuje duboko razumevanje i empatiju za ljude sa raznim izazovima. Šta vas je motivisalo da se posvetite upravo ovoj oblasti?
Želja da pomognem. I unutrašnji poriv da prenesem znanje – iz raznih oblasti: kreativno spajam sve elemente mog multidisciplinarnog obrazovanja (psihologija, pedagogija, klasična muzika, pisanje, kompjuter dizajn…) a sve u cilju da edukacija bude što zanimljivija i da da što bolje rezultate. Iskreno, nekad su rešenja jako jednostavna samo ih ljudi ne vide. Konkretno mislim na poremećaj pažnje, regulisanje emocija, unapređenje komunikacije, definisanje ciljeva, želja i mogućnosti kroz samorefleksiju… Tu moje metode terapeutskog pisanja, Žurnali i Vodiči stupaju na scenu i kao što mi klijenti kažu, daju odlične rezultate. A to me najviše raduje.
Knjiga „Lični razvoj – istina i zablude“ kritički osvrće se na popularne narative o „manifestovanju“. Šta smatrate najvećim zabludama savremenih self-help pristupa?
Pozitivno razmišljanje – veliki broj stručnjaka javno upozorava o opasnostima ovog pristupa.
Vežbaj prihvatanje – umrtvljuje individuu pretvarajući je u pasivnog posmatrača.
Fokusiraj se na sebe – egocentričan i egoističan pristup; a snaga je upravo u zajednici, u udruživanju.
Instant rešenja, vizualizacija, više i niže frekvencije…
…uz ono čuveno, „Biraj ljubav“. A ljubav, to često govorim svojim klijentima, ljubav nije terapija.
Pokret „izuzetnosti“ (da, radi se o pokretu – kultu osnovanom još `70 godina prošlog veka) koristi naše slabosti i dobro poznaje ljudsku prirodu. Zna da sve hoćemo odmah, podilazi našem Egu čineći da se osećamo „izuzetnim“ jer, kao jedinstvene individue (kroz narativ „Budi ono što jesi“ – a šta bismo pa drugo mogli i biti), „zaslužujemo“ instant rešenja (tzv manifestovanje) – samo zato što smo to što smo. I obećava – naizgled jako puno, a u suštini, nedefinisane, apstraktne pojmove: uspeh, sreća, svrha… Primamljive svima. A prava rešenja, ona nisu opšta već individualizovana – i traže posvećen rad, upornost i svesnu promenu navika.
Pišete na pet jezika i radite sa ljudima iz celog sveta. Koliko vam je multikulturalno iskustvo oblikovalo pristup radu i pisanju?
Jako. Multikulturano iskustvo zaista menja perspektivu. Kad proputujete i upoznate ljude iz raznih kulturoloških miljea, vidite da smo i slični – a opet tako šaroliki. I inače, u specijalnoj edukaciji pristupamo svakom klijentu individualno.
Na mom književnom putešestviju, osećaj da sam „građanin sveta“ koji pripada ali istovremeno i zadržava svoj integritet, postavlja mene kao autora u jedan međuprostor pripadnosti i nepripadanja; iz kojeg, neutralno i objektivno, mogu da napravim presek, uhvatim one tanušne, često skrivene niti ljudske prirode, opišem ih i pretočim u reči. Knjiga Zlo je primer jednog takvog preseka: delimično zasnovana na istinitim događajima, govori o moralu, crkvi, veri, naivnosti dobrote i perfidnosti zla.
I inače, pisanju kao kreativnom procesu treba pristupati multikulturalno: iz perspektive naše balkanske duše – spontano, inspirativno i intuitivno a kada su rokovi, lektura, dizajn i primopredaja teksta u pitanju, primeniti organizaciju i strukturu germanskih naroda Severne Evrope…
Mnogi se bore sa fokusom, stresom i preopterećenošću – a vi ste razvili žurnale i vodiče koji tome pomažu. Šta bi bio vaš prvi savet nekome ko želi da povrati kontrolu nad sopstvenim vremenom?
Da isto izmeri. U nauci, ako želimo promenu (a želimo), sve mora biti merljivo: i trenutno stanje (znači ako je loše – koliko je loše) i napredak i rezultati. Ljudi se začude kad im kažem da moderan čovek danas izgubi i do 5-6 godina svog života besciljno skrolujući na internetu. Izmerite vreme! Prvi korak u rešavanju problema jeste da isti (problem) – vidimo!
Dalje, ovako formulisan cilj (da neko POVRATI kontrolu nad sopstvenim vremenom) mi govori da nam je ta kontrola iskliznula iz ruku ili nam neko drugi „krade vreme“. Ko?
Kao što sledi, kontrola vremena je više pitanje prioriteta, jasnih granica, odlučnosti da kažemo NE – i ljudima koji nas ne ispunjavaju i svim, manje smislenim, aktivnostima (skrolovanje, kafenisanje, prazni razgovori, prazan hod…).
Jedna od vaših knjiga za decu nosi naslov „Bumbar car“ – kako izgleda vaš proces pisanja za najmlađe i da li je to za vas veći izazov nego pisanje za odrasle?
Deca su stroga publika! Ili vas prihvate – ili ne. Imam tu sreću da me obožavaju pa je tako i sam proces pisanja uživanje: spoj mašte, kreativnosti, preplitanje raznih likova – bumbarovih drugara – mudre lije i starog mede… I naravno, dogodovštine koje su protkane poukama za najmlađe: bumbar, u svom pokušaju da poleti, ne odustaje; a ima i pomoć prijatelja – koji ga uče vrlinama kao što su skromnost i upornost.
Knjiga Bumbar car je već doživela dramatizaciju na sceni jednog dečjeg pozorišta ovde u Berlinu i zaista su je deca svim srcem prihvatila – i od srca se nasmejala.
Već je u pripremi nova knjiga za decu: Meda Čeda. U pidžami, posle dugog zimskog sna!
Na vašem sajtu stoji rečenica: „Inspiracija je u meni – oduvek je bila tu.“ Kako negujete tu unutrašnju inspiraciju i kako je štitite od „buke“ spoljašnjeg sveta?
Iskreno, nekada jako teško jer, svet u kojem živimo… Sve, sve, samo ne idealan. Nije skrojen za nas introverte i kreativce. Ipak, ako tu iskru ne zaštitim, osetila bih kako izdajem – samu sebe. Zato imam svoje ustaljene navike, ugađam sebi, biram društvo i okruženje i najvažnije, ne gubim veru u dobro.
Najproduktivnije stanje uma za mene je stanje smirene radosti; stanje koje donosi unutrašnji mir – na dugoročnom planu. Umem da kažem ne euforičnoj, lepršavoj i kratkotrajnoj sreći a takođe i burnim, negativnim emocijama. Balans.
Čemu danas težite kao žena, edukatorka i autorka? Postoji li poruka koju biste volela da prenesete ženama koje tragaju za svojim putem?
Postoji. Ako morate da tragate za svojim putem – znači da ste trenutno na pogrešnom putu. Taj put, on je već u vama; samo oslušnite – sebe, svoje telo, dušu, intuiciju. Zapišite odgovore. Odluku ne morate doneti odmah.
Lično, ciljevi kojima težim – a mogu reći da ih u velikoj meri i dostižem su sledeći: unutrašnji mir, zadovoljstvo sobom, balans između porodice i posla, divni prijatelji, široka mreža podrške a takođe i pomoć drugima – smisao i svrha. I naravno, moja najveća ljubav – pisanje.
Sve informacije o Nataši Ilić možete naći:
Instagram: @urbana._legenda._
Sajt: silkmind.net
Fb stranica: Silk Mind
Blog: urbanalegenda.com
Intervju obavila: Lidija Gajić
