Terapeut je bitan u životu svake osobe. Ivana je završila osnovne studije psihologije i nakon toga usmerila sam se ka edukaciji iz psihoterapije. Gotovo deset godina bila je angažovana u civilnom sektoru gde je vodila udruženje SOS ženski centar za prevenciju nasilja.
Terapeut u srcu i duši – Ivana Perić
Nakon toga zainteresovala se za preduzetništvo i pokrenula je svoju privatnu praksu. Osnovala je centar Rekonekcija koje se bavi pružanjem usluga u oblasti savetovanja, psihoterapije, koučinga i edukacije. Kao psihološkinja i sertifikovana psihoterapeutkinja transakcione analize u profesionalnom radu rukovodi se principima transakcione analize, ko-kreativne terapije, konstruktivizma, integrativne terapije, terapije fokusirane na rešenje kao i principima koučinga.
Tvoja profesionalna priča je veoma bogata i raznovrsna. Kako je izgledao tvoj put od studija psihologije do osnivanja centra Rekonekcija?
Kao mlada osoba sa prosekom studija psihologije od skoro 9 i desetkom na diplomskom bila sam jako razočarana da nisam uspevala lako da nađem posao u struci. Počela sam da volontiram u nevladinoj organizicije koju sam posle preuzela kao zastupnica od 2016-te do 2022 godine. Najviše praktičnog iskustva stekla sam upravo kroz ovo angažovanje koje je od volonterskog postalo i profesionalno čime sam uspela da obezbedim sebi posao i platu što nije bilo lako zbog nestabilnih izvora finansiranja odnosno projektog finansiranja.
Početak mog preduzetničkog puta upravo je kroz angažovanje u nevladinom sektoru. Prijala mi je ta sloboda i nezavisnost koliko god je to zahtevalo nekada i 12 sati angažovanja dnevno Savetodavnu i terapijsku praksu aktivno sam gradila od 2015-te godine, paralelno sa svim drugim angažovanjima, što nije bilo lako, ali sa ove distance, vidim koliko me je motivisalo da učim i stičem praktično znanje. Preduzetništvo je sada polje u kome želim da se dalje razvijam i gradim.
Gotovo deset godina si bila aktivna u civilnom sektoru, pomažući ženama koje su preživele nasilje. Kako te je to iskustvo oblikovalo kao psihološkinju i ženu?
Iznad svega, oblikovalo me je za jedan osećaj ravnopravnosti koji sada unosim u privatnu praksu i i u rad sa klijentima. Primetila sam da moji klijenti jako cene što razvijam odnos ravnopravnosti sa njima i što se sa mnom u terapijskom prostoru osećaju sigurno i prihvaćeno. Takođe, naučila sam puno o radu sa traumama tako da je to sada moje glavno polje stručnog terapijskog delovanja. Takođe, ima malo psihoterapeuta/kinja koji su specijalizovani za podršku ženama u situaciji porodičnog nasilja tako da mogu da kažem da sam posle deset godina postala ekspertkinja u ovoj vrsti psihološke podrške.
Šta je bio tvoj okidač da zakoračiš u preduzetničke vode i osnuješ svoju praksu?
Bilo je teško održati sva angažovanja paralelno jer pored nevladinog sektora radila sam i u socijalnoj zaštiti. Takođe, osećala sam da je moja ključna profesionalna uloga zapravo edukativna i terapijska. Nema ništa inspirativnije nego sebi dati prostora da ono o čemu maštam postane i realnost. Volim proaktivno delovanje, volim da aktivno učestvujem u kreiranju svog dana, volim da svoje radno vreme sama kreiram kao i da sve ono što čitam, učim pokušam da primenim kroz nove ideje. Preduzetništvo omogućava i dosta povezivanja i saradnji. Nedavno sam sa timom divnih ljudi pokrenula projekat Equilibrium gde smo krierali notese i planere za terapeute i savetnike kao i niz edukacija a profesionalni razvoj.
Rekonekcija danas nudi širok spektar usluga – od psihoterapije do koučinga. Kako si došla do toga da sve ove oblasti spojiš u jednu celinu?
U savetovanju i psihoterapiji nema stajanja. Što se tiče edukacija i ličnog razvoja jer koristimo sebe kao glavni alat rada sa klijentima. To je jedan razlog zašto se osećam sigurno da mogu pružati različite usluge a drugi veliki razlog je moje bogato profesionalno iskustvo koje sam sticala godinama od volontiranja preko rada u civilnom sektoru i socijalnoj zaštiti do privatne prakse. Ono što je definitivno novo za mene jeste oblast koučinga o kojoj učim i u tome vidim svoje Buduće profesionalno Ja.
Osećam se sada ohrabreno da razvijam različite usluge onako kako me praksa i nova znanja oblikuju a ispunjava me što imam priliku za kreativnost i što je u preduzetništvu potrebna stalna promena, prilagođavanje, lični i profesionalni rast.
Cilj mi je da jednog dana ima svoju edukativnu platformu kao i da napišem profesionalnu knjigu i vodiče u oblasti mentalnog zdravlja i nadam se da u narednnih deset godina to mogu i ostvariti. Ljudi me često pitaju da li me ovakav način rada umara ali ja uvek kažem – kako da umara kada radiš ono što voliš? I mislim da jeste poenta u tome da se svako nađe u onome što voli i što za njega ima smisla jer tada rad stvarno postaje igra.
Šta tvoj rad čini posebnim i drugačijim? Po čemu tvoji klijenti prepoznaju tvoju posvećenost?
Često čujem od klijenata da im se dopada što se vidi da radim “iz srca” kako kažu, da mi je stalo da onoga što radim i da sam im posvećena. Verujem da su to samo godine prakse koje su oblikovale sada moj prepoznatljivi pristup. Imam tu veštinu da lako uspostavim kontakt sa različiti ljudima kao i da brzo osmislim fokus rada. Klijenti često kažu da se osećaju sigurno u radu sa mnom jer uvek znam gde smo u procesu rada, kuda idemo.
Volim da klijentima uvek pružim više i između susreta šaljem im literaturu, domaće zadatke da podstaknem rad na sebi i između indivudalnih sesija kao i da ih motivišem da ostanu fokusirani na svoj proces ličnog rada.
Na čemu se, po tvom mišljenju, zasniva kvalitetan terapijski odnos?
Pre svega taj odnos nosi terapeut koga odlikuje stručnost i iskustvo i zato za kvalitetan odnos iznad svega je potreban profesionalni terapeut koji svojim stavom i pristupom donosi u terapijski prostor (polej kontakta) za klijenta sigurnost, zaštitu i moć tj verovanj da klijent ima kapaciteta da postigne željenu promenu. Ali potrebno je i da klijent bude motivisan i spreman da aktivno radi na sebi i da se angažuje. Kvalitetan odnos je pomalo kao kvalitetan roditeljski odnos i mi zaista jesmo klijentima kako se to stručno kaže “treći roditelj” dok klijenti ne postanu eksperti za svoj život tj ne postanu sami sebi najbolji terapeuti a to je je proces.
Puno radiš na jačanju mentalnog zdravlja žena. Kako izgleda program “Briga o tebi počinje sa tobom” i kome je namenjen?
Program je namenjen svim ženama i devojkama koje žele da ulože u svoje snage rezilijentnosti (otpornosti na stres) i podignu kapacitete za negovanje sebe. Program ima za cilj osnaživanje mentalnog zdravlja žena i da podrži kapacitete žena za brigu o sebi tj. o svom psihofizičkom zdravlju jer je to najbolja prevencija. Zasniva se na stručnim znanjima iz pozitivne stručne psihologije (koja se bavi istraživanjima koji faktori utiču na psihofizičku dobrobiti i osećanje blagostanja) i praktičnim znanjima iz psihoterapije.
To je iskustveni program koji podstiče učesnice na aktivno delovanje tokom trajanja programa koji sadrži 8 edukativnih radionica i 8 susreta iskustveno grupnog rada koji prate radionice. Uključuje teme: upravljanje emocijama, upravljanje vremenom, postavljanje ličnih zravih granica, izbegavanje zamki emocionalne ucene, upravljanje stresom, veštine komunikacije, veštine relaksacije i mindfulness-a kao i veštine sampomoći (samoisceljenja).
U poslednje vreme baviš se i koučingom za zaposlene u organizacijama. Gde vidiš najveći značaj ove oblasti?
Najveći doprinos vidim u razvijanju nečega što volim da zovem emocionalni welness na poslu odnosno kako da očuvamo sebe pod svim profesionalnim pritiscima i da ostanemo mentalno zdravi tj otporni (rezilijentni). Jako je korisno kada želimo da preveniramo sindrom burn out-a na poslu, da uvedemo work-life balans što je takođe neophodno za dobro mentalno i fizičko zdravlje. Istraživanja su pokazala da veliki deo troškova u organizacijama se dešava zbog problema na polju mentalnog zdravlja zaposlenih i zato je za kompanije izuzetno važno da ulažu u mentalno zdravlje svojih zaposlenih.
Kreirala si i edukacije u oblasti wellbeing-a, kao i planere za terapeute. Kako izgleda proces kada iz terapeutskog znanja nastane konkretan proizvod?
Uvek kažem da je tim sve i da nema ništa bez dobrog tima ili je barem neuporedivo teže. Zahvaljujući udruženjima civilnog sektora krenula sam da realizujem programe u oblasti wellbeing-a a zahvaljući saradnji sa dizajnerom i HR stručnjakinjom nastali su planeri za terapeute i svašta nešto još od proizvoda što nas je dovelo do projekta Equilibrium.
Ideja je da kroz ovaj tim napravimo bazu podrške za terapeute jer smo shvatili da i potrebno da neko brine i profesionalcima koji toliko daju svoje kapacitete za brigu o drugima. Deluje vrlo i nadahnjujuće jer nema veće motivacije nego kada ideje u koje verujete pretvarate u delo. Divno je što i nemam neka ogromna očekivanja tj ne vodim se rezultatima već samim procesom a to je, kako istraživanja kažu, prava stvar i za motivaciju. Moj moto je : sve je u procesu samo se prepusti.
Tvoje polazne tačke su vrlo inspirativne. Kako si došla do tih uvida – da su ljudi rezilijentni, da je terapeut vodič, a ne neko ko popravlja?
Najviše kroz praksu zapravo. Naravno, ima ozbiljan edukativni background, ali kada samo učite tepriju ili čitate stručne knjige nećete biti dobri u praksi ako ne naučite da to i primenjujete. Kako da vodite savetovanje/terapiju najviše se uči kroz praksu i kroz naravno greške koje pravite na tom putu. Moj pristup radu kao i uvidi pre deset godina i sada značajno se razlikuju. Što se više edukujem iz oblasti mentalnog zdravlja, pozitivne psihologije, terapije fokusirane na rešenje, koučinga sve više uviđam da je rešenje ne da se fokusiramo na patologiju i simptome već na priče koje stoje iza toga.
Kao žena u preduzetništvu i psihološkinja, šta bi poručila drugim ženama koje žele da pokrenu nešto svoje, a boje se?
Nemojte čekati kao ja :). Najviše i jedino žalim što se nisam ohrabrila da krenem i ranije putem preduzetništva. Možda deluje zastrašujuće nemati stalni izvor prihoda ali naučila sam da je novac tok, jedan vid energije i da kada aktivno pristupamo tom polju novac nekako i dođe.
Možda ne u početku, ali verujte mi, zaista se isplati. Imam slobodu da kreiram svoje radno vreme, imam vremena za odmor, za porodicu, imam nikad više vremena za putovanja a mogu i da spajam putovanja i posao jer često radim online. Zaista sam prodisala kada sam pokrenula svoju praksu. Zato nemojte čekati jer klima je sada odlična za žene u biznisu a naučila sam da žene mogu sve i da su odlične u preduzetništvu i samo napred.
Kako ti lično brineš o sebi i svom mentalnom zdravlju dok pomažeš drugima?
Puno ulažem u aktivan odmor koji je redovni deo mog posla i sastavni deo mog dana. Često putujem što je moj hobi a pored toga otkrila sam i hajking čemu se vraćam kad god imam prilike. Uživam u čitanju što je takođe moj aktivan odmor. Smislila sam svoje day off dane koji su ujedno idigitalni detoks i barem 1 dan nedeljno uopšte ne koristim računar, telefon niti društvene mreže.
Planiram da se angažujem u učenju španskog kao i da učim istoriju umetnosti jer me sticanje novih znanja to je moj najveći antistres momenat. Sa dobrim balansom i planiranjem obnavljanja resursa (plan samopodrške) ovaj posao me uopšte ne umara. Polazim od ideje da ako ne ulažem u sebe neću biti ni dobra ni za svoje klijente a prema njima osećam veliku odgovornost.
Koji su tvoji planovi za naredni period – u kom pravcu želiš da dalje razvijaš Rekonekciju i svoje profesionalno delovanje?
Volela bih da do kraja godine razvijem jedan program emocioanlnog welness-a za zaposlene u kompanijama koje se suočavaju sa velkim izvorima profesionalnog stresa. Takođe, volela bih da realizujem vodič za brigu o sebi kao i da napravim dve grupe podrške na temu depresije i anksioznosti. Planiram da program psihološkog ossnaživanja za žene dalje usavršavam i nadam se novim angažovanjima/saradnjama na ovom polju.
Za više informacija posetite instagram profil: @ivana_peric_psihoterapeut
Intervju obavila: Lidija Gajić
