”Želim da inspirišem ljude da pronađu lepotu u nesavršenosti” – Milica Pražić (Pshioaza). U intervjuu koji vam donosimo danas možete pronaći mnoge odgovore na pitanja koja vas muče, a odnose se na rad na sebi. Milica Pražić, master psihologije, rekla je za nas portal…
Možete li nam reći više o svom putu do psihologije i psihoterapije? Kako je ta strast postala deo vašeg identiteta?
O mom putu potpuno lično i najkraće moguće– prvi deo mog života bio je posvećen sportu, trenirala sam odbojku deset godina, što me odvelo u Ameriku, gde sam istovremeno nastavila da se bavim sportom i studiram. Tamo sam se prvi put susrela s psihologijom i zaljubila se u nju. Nakon prve godine koledža vratila sam se u Srbiju i iako tada nisam bila srećna zbog toga, danas sam zahvalna što se sve odigralo baš tako.
Uz podršku porodice, odlučila sam da upišem fakultet ispočetka i u potpunosti se posvetim psihologiji – nisam želela nijednu drugu opciju. Psihologija je, još pre studija, postala deo mene kroz knjige koje sam čitala i filmove koje sam gledala. Uvek sam se trudila da sagledam situacije iz različitih uglova, prihvatim ono što ne mogu da promenim i pronađem pozitivan ishod, učeći lekcije iz svakodnevnog iskustva.
”Želim da inspirišem ljude da pronađu lepotu u nesavršenosti” – Milica Pražić (Pshioaza)
Verujem da je suština života pronaći svoju istinu i živeti slobodno, a psihologija i psihoterapija omogućile su mi da svakog dana budem korak bliže toj slobodi. Psihoterapija za mene nije samo posao – ona je filozofija života. Kroz nju sam naučila da zastanem kada je potrebno, da budem prisutna u sadašnjem trenutku i da osvestim svoje emocije čak i kada ih ne razumem. Ono što nastojim da pružim klijentima jeste osnaživanje i podrška u njihovoj potrazi za smislom i istinom. Moj cilj je da zajedno pronalazimo načine da oslobodimo njihov potencijal i približimo ih suštini njihove lične slobode.
Šta vas je inspirisalo da pokrenete Psihoaza profil? Koja je vaša vizija za ovu platformu i kako pomaže ljudima da otkriju svoj puni potencijal?
Pokretanje profila Psihoaza inspirisano je mojom željom da osvetlim važnost balansa u ličnom razvoju i da doprinesem normalizaciji „rada na sebi“ kao prirodnog, ali i svesnog dela života. Raduje me što sve više ljudi prepoznaje značaj upoznavanja sebe, razumevanja svojih mehanizama i težnje ka ličnom rastu.
Ipak, smatram da je podjednako važno razumeti kada treba stati, osvrnuti se i prihvatiti mesto na kojem se trenutno nalazimo, a ne uvek težiti perfekciji, već vrednovati i nesavršenosti. Moja vizija za Psihoazu je da bude mesto gde se ljudi osećaju osnaženo da istražuju i prihvataju sebe, ne samo kao „projekat“ koji treba popraviti, već kao celovitu osobu koja raste svojim tempom.
Razvoj čoveka traje čitav život, i to je ono što ga čini lepim. Važno je naučiti kako biti u tom procesu, kako tražiti odgovore kada se zaglavimo, ali i kako prihvatiti da je u redu biti „dovoljno dobar“ u ovom trenutku.
Kroz sadržaj koji delim, želim da inspirišem ljude da pronađu lepotu u nesavršenosti, da oslobode potencijal iz ljubavi prema sebi, a ne iz pritiska da moraju biti bolji. Psihoaza je utočište gde se balansiraju rast i prihvatanje, kako bi svako mogao da istražuje svoj puni potencijal sa razumevanjem, podrškom i slobodom.
Kao geštalt psihoterapeut, možete li objasniti na koji način gradite odnos poverenja sa svojim klijentima? Šta smatrate ključnim u tom procesu?
Kao geštalt psihoterapeut, gradim odnos poverenja tako što pre svega uvažavam klijenta kao osobu koja je imala hrabrosti da napravi korak ka promeni i koja želi da pomogne sebi. Smatram da je odnos između terapeuta i klijenta razmena na dubljem, emocionalnom nivou, gde je ključna autentičnost i iskreno interesovanje za ono što klijent nosi sa sobom – njegova očekivanja, strahove, iskustva i potrebe.
Ključno je biti svestan „davanja i primanja“ u tom procesu, ne kao jednostavne razmene, već kao prilike za dublje razumevanje. To uključuje prepoznavanje i izražavanje potreba, ali i rad na prihvatanju – kako svojih emocija, tako i podrške od druge osobe. Transparentnost, pažljivo slušanje i otvorenost omogućavaju klijentu da se oseća viđeno, prihvaćeno i sigurno. Verujem da poverenje dolazi iz prisutnosti u odnosu – biti zaista tu, bez osuđivanja, sa željom da razumem klijentovu perspektivu i zajedno s njim istražujem ono što njegovoj duši treba.
Kada klijent dođe kod vas sa određenim problemom, kako pristupate rešavanju tog problema koristeći tehnike geštalt terapije?
Kada klijent dođe sa problemom, pristupam mu s poštovanjem prema njegovom jedinstvenom iskustvu, uz uverenje da svaka patnja nosi značenje i poruku, čak i kada nam ono nije odmah jasno. Često ljudi iz okoline, s nedostatkom razumevanja ili iskustva, nipodaštavaju problem klijenta, što dodatno produbljuje osećaj nesigurnosti i neadekvatnosti. U terapiji se trudim da stvorim prostor gde se svaka emocija i svako iskustvo shvataju ozbiljno, bez osuđivanja ili pokušaja da se brzo pronađe „rešenje“.
Kroz geštalt tehnike fokusiram se na sadašnji trenutak – kako klijent doživljava svoj problem, šta oseća u telu, koje misli i obrasci se pojavljuju. Kroz eksperimente i istraživanje dolazimo do dubljeg razumevanja konteksta i značenja koje klijentov problem nosi. Čak i kada nije moguće sve u potpunosti razumeti, ključ je u strpljenju i uvažavanju. Važno je shvatiti da svaki klijent obrađuje svoje doživljaje na specifičan način i zaslužuje da bude saslušan i shvaćen. Tek kroz prihvatanje i osvešćivanje tih iskustava klijent može pronaći smisao i osloboditi se obrazaca koji ga sputavaju, krećući ka ličnoj integraciji i rastu.
U kojoj meri se vaša ekspertiza u poslovnoj psihologiji i psihologiji rada prepliće sa vašim radom kao psihoterapeut? Kako ta dva aspekta utiču jedan na drugi?
Smatram da se dopunjuju, jer su okrenute ka ljudima. Na početku svoje karijere u različitim organizacijama, fokusirala sam se na sopstveni doprinos kako kompaniji tako i ljudima u njoj. Smatram da sam uvek tražila pravu meru i način da zajedno sa drugim zaposlenima dođem do pozitivnog ishoda. Rad u ljudskim resursima smatram jako važnim za svoj razvoj karijere psihoterapeuta, jer mi je dao mogunost i oslonac u prvim godinama moje karijere za učenje kako da izgradim poverenje i kako da razumem potrebe ljudi.
”Želim da inspirišem ljude da pronađu lepotu u nesavršenosti” – Milica Pražić (Pshioaza)
Poslovna psihologija pružila mi je temelj za razumevanje dinamičkih procesa unutar organizacija, komunikacije, timskog rada, kao i izazova u profesionalnom razvoju i upravljanju stresom. S druge strane, psihoterapija mi omogućava da se fokusiram na unutrašnje procese klijenata, njihove emocije, traume i obrasce ponašanja koji mogu imati direktan uticaj na njihov radni život i profesionalne odnose.
Oba aspekta se međusobno obogaćuju. Poslovna psihologija mi omogućava da bolje razumem kontekst u kojem se klijenti nalaze, dok mi iskustvo iz psihoterapije pomaže da pristupim njihovim problemima sa dubljom empatijom i razumevanjem njihovih unutrašnjih borbi.
Smatrate da sve što nam se događa u životu biramo sami. Kako svojim klijentima pomažete da prepoznaju svoje izbore i preuzmu odgovornost za svoj životni put?
Mnogi ljudi, posebno oni koji se bore s prokrastinacijom, često nisu spremni da donesu odluke, jer veruju da nikada neće biti dovoljno dobri prema sopstvenim visokim standardima. Ovo često vodi do perfekcionizma, gde ne mogu da vide da su zapravo postigli mnogo više nego što misle. Stid i strah od neuspeha ih sprečavaju da se pokažu i prihvate „dovoljno dobro“ kao dovoljno. U takvim slučajevima, pomožem klijentima da prepoznaju taj začarani krug visokih očekivanja. Neodlučnost je često znak da osoba nije u stanju da kaže „Ovaj izbor, to sam ja“, te se pokaže svetu sa svim mogućim greškama.
Pomognem klijentima da prepoznaju ovo kao strah od grešaka i neuspeha, te da im dam prostor da oslobode tu potrebu za savršenstvom. Kroz terapijski proces pomažem im da prepoznaju da je svaka odluka deo njihovog životnog puta i da je u redu napraviti greške jer one pružaju vredne lekcije.
Moja uloga je da klijentima pomognem da shvate da oni, na neki način, biraju svoje reakcije, čak i kada se osećaju nesvesni tih izbora. Kroz introspekciju, razumevanje svojih blokada i vežbanje smirenosti u procesu donošenja odluka, klijenti postepeno počinju da preuzimaju odgovornost za svoj život i svoje izbore, oslobađajući se stresa i stida koji ih je dosad sprečavao u punom izražavanju njihovog potencijala.
Šta je ono što, po vašem mišljenju, najviše otežava ljudima da pronađu svoju autentičnost i kako im vi pomažete u tome?
Ljudi često otežavaju sebi da pronađu svoju autentičnost zbog straha od odbacivanja i neodobravanja drugih. Autentičnost podrazumeva spremnost da budemo ranjivi i da preuzmemo odgovornost za sopstvene izbore. Kada odbacimo sebe u pokušaju da zadovoljimo tuđa očekivanja, gubimo svoj identitet i postajemo lišeni istinske povezanosti sa sobom.
Kroz geštalt psihoterapiju pomažem klijentima da prepoznaju i oslobode te unutrašnje blokade, kako bi se usmerili ka životu u kojem je njihova suštinska istina u fokusu. Da bi prepoznali svoj pravi put, važno je postavljati sebi pitanja kao što su: Da li sam ikada uradio nešto suprotno svom unutrašnjem osećaju? Koga ne želim da razočaram? Mogu li se osloboditi osećanja da su drugi bolji od mene? Ova introspekcija pomaže im da se povežu sa sopstvenom suštinom i donesu izbore koji ih vode ka istinskoj autentičnosti.
Kako izgradnja odnosa i razumevanja između terapeuta i klijenta može pozitivno uticati na rešavanje konkretnih problema s kojima se klijenti suočavaju?
Izgradnja odnosa i međusobnog razumevanja između terapeuta i klijenta ključna je za uspešan terapijski proces. Kroz razvoj sigurnog i empatičnog prostora, klijent se oseća prihvaćeno i podržano, što omogućava otvaranje i iskreno suočavanje sa sopstvenim problemima. Ovaj odnos omogućava klijentima da istraže svoja osećanja, misli i ponašanja u sigurnom okruženju, što je prvi korak ka razumevanju i rešavanju njihovih problema.
Kada klijent oseća da je terapeut prisutan, pažljiv i zainteresovan, on stiče osećaj poverenja i sigurnosti, što mu omogućava da se oslobodi stresa i straha koji ga ometaju u svakodnevnim izazovima. Razumevanje koje se razvija u toku terapije omogućava klijentima da sagledaju problem iz nove perspektive, prepoznaju nesvesne obrasce i reše konfliktne situacije na dubljem nivou.
”Želim da inspirišem ljude da pronađu lepotu u nesavršenosti” – Milica Pražić (Pshioaza)
Kroz terapijski odnos, klijent postepeno razvija svesnost o svojim izborima, reakcijama i emocijama, što mu omogućava da preuzme odgovornost za svoj život i da aktivno donosi promene koje će mu pomoći da se nosi sa izazovima s kojima se suočava. Na ovaj način, terapijski odnos postaje most između trenutnog stanja klijenta i mogućnosti da se pronađu konkretna rešenja, jer klijent, kroz podršku terapeuta, uči kako da prepozna svoje unutrašnje snage, resurse i sposobnosti za prevazilaženje problema.
View this post on Instagram
Koji su najveći izazovi u radu sa ljudima koji žele da pronađu svoju istinu i ostvare svoj puni potencijal?
Prvi i najveci izazov je steci poverenje i biti oslonac ljudima kojima ste potpuni stranac. Koliko god svesni da ste vi tu za njih, klijentima je potrebno vreme i iskustvo da prihvate terapeuta i psihoterapijski proces. Mislim da je najvažniji instrument odnos koji se kreira, a ne racionalno mišljenje koje terapeut iznosi, jer duša ne funkcioniše prema pravilima i teorijama. Izazov je ne uskočiti u davanje saveta.
Moje znanje pomaže mi da razumem unutrašnji doživljaj koji se stvara u toku razgovora i tek tada mogu dokučiti neke od simptoma klijenta i pokušati da nađem pravi odgovor na čuveno pitanje „zašto mi se ovo događa?“. Ne verujem u davanje saveta poput „šta da radim…“ jer nije moguće ponuditi tačne odgovore bez razumevanja specifične situacije. Neke stvari imaju potpuno drugačiji značaj kada ih doživim, a ne samo slušam. Tek kada kombinujem znanje s unutrašnjim doživljajem, dolazim do dubljih uvida koji se odnose na specifično iskustvo klijenta.
Možete li podeliti neko konkretno iskustvo iz prakse gde ste kroz terapijski rad pomogli klijentu da postigne značajan pomak u svom životu?
Kroz terapijski rad često dolazimo u kontakt s klijentima koji donose mešavinu nade i straha – s jedne strane žele promenu, a s druge se plaše šta će se dogoditi ako terapija ne donese očekivane rezultate. U tim početnim seansama često se suočavamo s njihovim stidom, osećajem bespomoćnosti i strahom da će biti pogrešno shvaćeni.
U radu se fokusiramo na terapijski odnos kao siguran prostor za istraživanje nesvesnih obrazaca koji se pojavljuju u svakodnevnim odnosima. Klijenti često projektuju svoje strahove i očekivanja na terapeuta – nekada nas doživljavaju kao figure sigurnosti i validacije, dok nas u drugim trenucima mogu percipirati kao pretnju.
Ove projekcije su ključne, jer omogućavaju da zajedno sagledamo osnovne strahove i odbrambene mehanizme koji ih sputavaju. Kroz proces osvešćivanja, klijenti dolaze do uvida kako stari obrasci, često povezani s prošlim iskustvima, oblikuju njihove reakcije u sadašnjim odnosima. Kada ti obrasci postanu jasni, otvara se prostor za promenu. Klijenti nakon što razumeju i razrade svoje mehanizme, uspevaju da uđu u odnose s više poverenja i manje straha od odbacivanja.
Ovakvi pomaci potvrđuju koliko je terapijski proces značajan ne samo za rešavanje trenutnih problema već i za dublje razumevanje sebe i kvalitetniji odnos prema drugima. Psihoterapeut ne menja život klijenta, već mu pomaže da stekne dublju svesnost, drugačiji ugao posmatranja i novo iskustvo. Kroz taj proces klijent dobija podršku da preuzme odgovornost za svoj život i samostalno načini korake ka promeni.
Intervju obavila: Lidija Gajić
