Život na mreži donosi i brojne izazove, pravo na privatnost, sigurnost i anonimnost. U okruženju gde vlada konstantna bujica informacija koje se brzo šire i menjaju. Dolazi do preopterećenja istima, što uzrokuje informacijski zamor i sindrom delimične pažnje.
Najveća mana društvenih mreža je zavisnost i trošenje vrmena na skrolovanje sadržaja a posledica je nedostak fokusa i pažnje. Odgovornost je na kreatorima koji stvaraju sadržaj nepogodan deci ili tinejdžerima. Ali i na roditeljima koji ne proveravaju šta gledaju njihova deca. Kao što su razni izazovi na Tik Tok-u ili nasilje u YouTube klikovima. Adolescenti su u najosetljivijem dobu. Potrebno je skrenuti im pažnju na to šta konzumiraju, na koji način reaguju na sadržaj koji prate. Kao glavni izazovi mogu se izdvojiti pitanje privatnosti koje uključuje sajber špijunažu zbog koje je sve teža zaštita i sigurnost podataka na mreži. Na Facebook-u se privatnost često krši i tako što se objavljuju podaci neke osobe bez njenog pristanka. Problem Interneta i društvenih medija je u tome što više ne postoji ta granica između privatnog i javnog.
Internet, umreženost, novi mediji i digitalne tehnologije promenili su ne samo način na koji komuniciramo i gradimo i/ili održavamo odnose, već i samu prirodu čoveka koji danas, više nego ikad u istoriji, biva izložen sadržajima kojima često nedostaje kontekst i dublji uvid u prirodu promatranog fenomena, događaja, ideje, na kraju – i same stvarnosti.
Međutim, postoji niz pozitivnih aspekata društvenih mreža.
Prvo, povezivanje ljudi u zajednicama/grupama, kontakt sa prijateljima, razmena fotografija i video snimaka. Ne samo da su društvene mreže sredstvo za komunikaciju, već predstavljaju veoma bitan deo života ljudi jer im je omogućeno da se povežu sa ostalim ljudima sličnih interesovanja. Postoje primeri iz prakse gde se ljudi povezuju u grpama, zajedno dolaze do pozitivnih promena. Neki od primera su kampanje za prikupljanje novčanih sredstava za bolesne građane, deljenje raznih vrsta pomoći, učestvovanje u političkim događajima, borba za podizanje ekološke svesti itd. Umrežavanje ljudi iz različitog dela sveta podstiče ljude da više putuju, druže se i upoznaju različite kulture. Razvoj društvenih mreža menja način na koji ljudi doživljavaju Internet. Dok je u početku to bio samo alat korišćen potpuno anonimno, danas se koristi javno i deo je svakodnevnice.
Došlo je do ubrzanja materijalizacije informacije
Internet i društveni mediji su svojom pojavom znatno uticalii na sve sfere ljudskog života; od pojave novih kulturnih politika i trendova, preko novih društvenih paradigmi i vrednosti, do novog ekonomskog okruženja, tj. tržišta, proizvoda i usluga.
Informacija je počela poprimati oblik proizvoda još u vreme telegrafa koji su omogućili brz prenos na velike udaljenosti. Otada se smatralo kako tehnologija rešava sve probleme, međutim, nije tako. Ona je rešila problem prenosa informacije na velike udaljenosti, ali ne može rešiti probleme u tumačenju i razumijevanju, posebno veliki problem je nedostatak uvida i kontekst u koji bi se one smestile.
Zaključujemo da usled tehnološkog rasta dolazi do pojave nove tehnološke paradigme odnosno informacionalizma koji postavlja temelje za razvoj umreženog društva. Razvoj novih tehnologija i društvenih medija premešta većinu društvenih odnosa i međuljudske interakcije u mrežno okruženje te ubrzava dotok i olakšava pristup informacijama.
Postavlja se pitanje kako i nakoji način društveni mediji utiču na mentalno zdravlje mladih, ali time ćemo se baviti u nekom od narednih tekstova. Pišite, predlažite teme koje želite da čitate!
Autor: Jelena Vučković
