Znanje je relativno
Znanje je relativno: Nedavno sam se našla u društvu, gde se diskutovalo na teme koje mi nisu bliske. Osetila sam se potpuno neinformisano…
Narednih dana, pokušavala sam to da prevarim… Pomislih: Ma, oni su bili na tim mestima, imali su priliku da se upoznaju sa onim o čemu su pričali. I zašto bi to mene remetilo, kad me ni ne zanima ta tema? Moram li sve da znam? Ne moram. Molim lepo.
Uostalom, kad nas nešto zanima, uvek možemo o tome da istražimo.
U suprotnom, možemo biti nemi slušaoci, pa možda i nešto korisno čujemo. Ili, ne moramo ni da slušamo, prosto. No, to nije znak da smo glupi, već da su naša interesovanja na drugim poljima.
Skloni smo da se unizimo onda kada nemamo adekvatne sagovornike. Ta naša potreba da se osetimo kao deo čopora, da nas prihvate, da nas odobravaju, to nas remeti.
Ne moramo uopšte u svaki razgovor da se uključimo. Naprotiv, neke treba mudro izbeći, zarad duševnog mira. A i što da nam drugi vređaju inteligenciju i čačkaju ego. Znamo tačno onoliko koliko želimo, a to je dovoljno, za nas.
Znanje je relativno, a svako novo iskustvo nas nečemu uči.
Bilo da smo pročitali, čuli, ili doživeli, svakako smo bogatiji za neko znanje. Samo još da nađemo sa kim ćemo ga podeliti, ili bar u svom životu primeniti. Ili, jednostavno, odbaciti. Nisu ni sva znanja za nas.
Autor: Ana Milovanović
