Znamo li uopšte koliko smo privilegovani?

Znamo li uopšte koliko smo privilegovani? Dok sam na terasi odmarala uz kaficu, čula sam razgovor ispred zgrade.

– Ti misliš da život može da bude savršen?

– Može.

– Ali on nije savršen, on je onakav kakav treba da bude.

Nemam pojma ko je diskutovao, al’ hvala im što su bili malo glasniji.

Znamo li uopšte koliko smo privilegovani?

znamo-li-uopste-koliko-smo-privilegovani
Devojka sa predivnim bojama

To me podsetilo na jedan nemili događaj, kada sam naučila da savršenstvo ne postoji. Barem ne onako kako ga mi zamišljamo. Jer život obično ne teče po našem planu.

To su oni trenuci kad težimo nečemu višem, pa se ljutimo zašto nam to ne ide. A onda nam se dogode situacije koje nas brzo osveste. I shvatimo da nam to za čim jurimo i nije neophodno. I da bi trebalo više da cenimo ono gde smo trenutno, jer ni ne znamo od čega smo sve sačuvani.

Znamo li uopšte koliko smo privilegovani?

Ne mora da znači da je drugima bolje nego nama. Svakome naiđu i ovakvi i onakvi dani. Sa čime se mi to poredimo? Sa lepim slikama na netu? Valjda smo do sad naučili da što su ispunjeniji životi, to je manja potreba da se to bilo kome dokazuje. Jer da, na mrežama se u stvari dokazujemo.

Na edukaciji o kopirajtingu, naučila sam da se najviše dele one objave koje u nama izazivaju visok nivo uzbuđenja. A to je sve ono što nas zabavlja i zasmejava, ili pak ljuti i izaziva bes. Dok se tuga, kao i trenuci relaksacije i mira, obično ne „šalju dalje“. Zašto? Jer nikoga nije briga kada si tužan, ili istinski ispunjen, važan je samo senzacionalizam. A mir nije senzacionalan.

znamo-li-uopste-koliko-smo-privilegovani
Devojka vila na bajkovitoj ljuljašci

Znamo li uopšte koliko smo privilegovani?

Dok čekamo da nam stigne nešto bolje od ovoga sad, hajde da se setimo koliko smo i ovo danas nekad željno iščekivali. A sad nam nije nešto, a?

Najviše nas jačini uče oni koji nisu imali životne privilegije. Ali su ipak izabrali da se bore i ne žale se. Gledajući njih, shvatimo koliko je nas život ipak poštedeo.

Kad bismo samo naučili da cenimo i da ne podrazumevamo ono što imamo, možda bismo bili srećniji. Ako smo zdravi i ako su nam svi na okupu, itekako smo privilegovani. Slažete se, zar ne?

Autor: Ana Milovanović

OSTAVI ODGOVOR

Upišite svoj komentar!
Please enter your name here

Najnovije objave

Podeli članak:

spot_imgspot_img

Najnovije objave

Možda će ti se dopasti
Sličan sadržaj

Najbolji romantični pokloni za godišnjicu: Oduševite partnera nezaboravnim gestom!

Najbolji romantični pokloni za godišnjicu: Oduševite partnera nezaboravnim gestom!...

Lisca pidžama, savršena za praznične trenutke

Pidžama je uvek idealan izbor za praznično darivanje –...

Kako se bore osobe sa invaliditetom?

Kako se bore osobe sa invaliditetom? Povodom međunarodnog dana...

Top 6 saveta za uspešno pokretanje malog biznisa u Srbiji

Pokretanje malog biznisa u Srbiji može biti izazovan, ali...