Sedeći za kompjuterskim stolom, primećjem da sam nebrojeno puta uzela u ruke mobilni telefon, proverila facebook nalog i sl. Razume se, zbog posla. No, lako opažam kako bih mogla da se,, navučem“ na tu vrstu zavisnosti , primećujući da mi ruka sama traži željenu dozu. Pretpostavljajući da mogu da se kontrolišem i da i odraslima preti opasnost od zavisnosti, pitam se, šta je sa najmlađima?
Statistika pokazuje da sve više dece i omladine poseduje mobilni telefon i računar. Ako zanemarimo statistiku, možemo testirati realnost svuda oko nas. U eri digitalizacije koja je za cilj imala pozitivne ishode ( bar se tako nadam) navučeni na jedan novi, zanimljivi svet pun stimulusa, sve više klinaca postaje zavisno. Pitaju se stariji šta to ima u tim spravama što guši današnju komunikaciju?
Upotreba sredstava moderne tehnologije počinje bezazleno, da se ubije vreme. Kod izrazito male dece služi umirivanju, da se bolje pojede neprijatna hrana i sl. Nešto kasnije služi da se zanemare potencijali prave dečje igre i da dete oseti čar pobede a da je mrdnulo samo prstom. Čemu nas sve ovo uči? Neki drugi svet je bolji, lepši i reklo bi se lakši. Jednim klikom stižemo do pobede.
Ali zašto je prekomerno korišćenje uređaja zapravo problem? Uzmimo na primer komunikaciju. Priznaćete da svi mi a naročito deca, želimo da budemo u trendu, razmenjujemo brze informacije, ne želeći da išta propustimo što spada u sindrom straha da se neke informacije ne propuste. Ako pogledamo pak korišćenje društvenih mreža (prekomerno), možemo reći da deci slabi koncentracija, pažnja ali slabi i rečnik i način izražavanja.
Kada su u pitanju online igre, uskoro će svetska zdravstvena organizacija klasifikovati zavisnost od igrica kao poremećaj. Igranjem igrica, naročito onih koje nisu prilagodjene uzrastu, razvija se agresivnost kod dece. Takođe, prilikom igranja dolazi do naglog skoka adrenalina, a još veći šok je pad istog hormona kada do pobede ne dodje. Uređaji emituju jake talase koje proizvode izuzetno jake stimuluse u mozgu. Nijedan drugi izvor razonode ne stvara toliko zavisnost od adrenalinskog super osećaja.
Neki od znaka zavisnosti od uređaja digitalne tehnologije kod dece su:
- slaba pažnja
- nesanica, neispavanost
- nestrpljivost
- problemi sa vidom
- -nisko samopouzdanje
- depresivnost
- lenjost
- usamljenost
- odugovlačenje
Pitate me šta da radite? Nijedna isključivost nije dobra. Sve čime se pametno rukuje, ono nam i služi. A između dileme biti staromodan roditelj i stvarati hiper senzibilne generacije- izaberite sami.
Autor: Bojana Aleksić, pedagog
