ZAVET ZAVET

ZAVET

Blogeri pišu December 5, 2019 ShineM 0

Položila sam ovaj test, rekoh ti da hoću, naučila sam. Doteralo cara do duvara, do ivice ponora da bih se dozvala pameti. Hvala ti... ZAVET

Položila sam ovaj test, rekoh ti da hoću, naučila sam. Doteralo cara do duvara, do ivice ponora da bih se dozvala pameti. Hvala ti za ovu divnu ocenu, hvala ti za život koji si mi poklonio. A sada… drugačije će ići sve i drugačije ću živeti. Hodala sam po ivici, bilo je teško balansirati i krotiti dane duge dva milimetra. Ja sam odabrala brojeve, ukrala za sebe jedinice, za manifestaciju i sreću, vukla sam asove iz olindranih rukava. Pamtim tog anđela i njegove presude, pamtim svetla na plafonu i zveckanje mojih zuba. Kako si me naučio o Svetinjo da jednim udarcem ubijam više muva. Ubila strah, makla se sa ivice ponora i uspela da strpljivo sve to sačekam,hvala ti. Ti si meni ostavio izbor i ja sam odabrala život. Izabrala sam sebe i baš na tom ponoru, njihajući se i lomeći misli kao rebra, dala sam sebi zavet. Ne Bogu,ne anđelu,samo sebi. Oporavljam duh u miru i tišini, vratiću se jača nego pre. Telo ću vremenom ojačati još je ranjivo i krhko, bitno je da imam volju nesalomivu i ključ uspeha zvan strpljenje. Ništa mi više nije bitno, nikakve ovozemaljske gluposti, ništa osim moje porodice. Prašina neka pada, neka kiša prlja i kvasi prozore, neka su razbacane stvari i gomila posuđa ,jednostavno prednost imam ja i moji ukućani, a sve ostalo neka čeka i ja sam čekala da neko odozgo meni dozvoli da živim. Sećam se momenata kada sam bila u nekoj drugoj dimenziji, shvatila sam gde se trošim uzaludno, okrenula sam se sa ivice ponora i zagrlila svoj život i svoju decu.

Ma neću da vas čujem da kukate, ejjjj…… jedna sam ostala, bila plavljena, trpela gladna, rađala tri puta, tri groba oplakala, hrabro ušla u drugi brak, ma neću da mi kukate , neću da vas slušam. Dobila sam novi život i to ću iskoristiti kao nagradu a ne kao patnju. Pošto sam sada sebi bitna i ostali meni biće bitnji, ali ne svi. Ostali koji nisu u mom fokusu osetiće svoju nebitnost u mojim očima. Ja sada spremam diplomski i videćeš oduševiću te ovaj put. Polako i smireno jačam volju,veru i ljubav. Zavet koji sam dala je tajna, a tajne se ne govore drugima da bi se ostvarile. Abrakadabra da kažem Stormu,Tajni i Bojanu, mojim čuvarima. Hvala moćima univerzuma i svoj dobroj energiji koju privlačim i koja me čuva. Jedno veliko BRAVOOOO, za moj šokirani mozak i izmučeno telo. Hvala ti što si mi dao šansu i što me nisi prerano odvojio od moje porodice. Vidimo se kada diplomiram da mi čestitaš i da mi se potpišeš na onoj crti debeloj dva milimetra. Verujem u čuda!

Autor: Sanja Radojković Đurđević

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *