Zatalasalo se

Ovih dana zatalasalo se baš dobrano, i neka je. Tema – seksualno zlostavljanje. Godinama se ćutalo. Strah, sramota, izrugivanje okoline i potpuna odsutnost razumevanja i empatije. Tekstova, pogotovo na društvenim mrežama ima mnogo, i neka ih je. Dugo je ova tema čekala, takoreći, vapila za pažnjom. A takvi ljudi su se u međuvremenu slavodobitno šetkali među nama; komšija, prijatelj, familija, ugledni građanin, profesor, direktor – po nekom pravilu, uglavnom oni nadređeni, autoriteti. U smislu, ako hoćeš napred, moraš malo da se potrudiš, ali taj trud, u takvim slučajevima, a njih ima i previše, jako, jako je bolestan, truo i neljudski. Bolesni mozgovi, a u društvu cenjeni, prestižni, pa ti ajde, ako smeš digni glas, progovori.

Pišem i gadim se. Znam da ima mnogo tekstova, ali moram i ja svoj da napišem, jer pući ću ako tu gadost ne kažem i ne izbacim iz sebe. Kad je meni, jednoj, koja ovo sve čita toliko gadno i jezivo, kako li se tek osećaju one koje su to doživele. Znam da se sada cela lavina pokrenula i zahvaljujem ovim napaćenim heroinama što su smogle snage javno da istupe. Kažem, znam…a, ne znam, znaju one. Znate, i da se napiše milijarda tekstova, malo je.

Razmišljam kao majka i ženskog, i muškog deteta, doduše odrasli su, ali uvek su oni moja deca koliko god odrasli bili. Trenutno, emotivno razmišljam, a kako bih drugačije. Ne znam šta bih bila u stanju da uradim, prosto se i na samu pomisao, bojim sebe i svoje reakcije. Razmišljam, koliko je kod tih devojaka bilo neprospavanih noći, dok nije prevagnulo ono, reći ću, pa kud puklo da puklo. Kakvu traumu, iz dana u dan, iz noći u noć, su one vukle sa sobom i koliko dugo će je još vući. I nikom, baš nikom, sve u sebi, same sa sobom. I stide se sebe, a nemaju zbog čega da se stide. Eto, duša me zbog toga boli, a monstrumi, oni i dalje šetaju, i žive oko nas, ugledni i uglađeni.

Međutim, postoji nešto čega se posebno stidim, to je momenat u kojem se stidite zbog drugih. To su neki od komentara, naravno na tim istim društvenim mrežama, pošto je tu sve dopušteno, pa čak i komentari spodoba i likova za koje nemam pravi naziv. Oni jadni i optužujući, maliciozni i prosti, čitam ih i mnogo me je sramota. Ježim se, užasavam onim pročitanim, jer baš zbog tih i takvih se ćutalo, godinama, decenijama. Javna tajna, tako se to zvalo i zove se još uvek.

Nemojmo to zatrpavati i praviti se kao da ne postoji. Dva-tri dana buke i posle ništa – pojeo vuk, magarca. U smislu, ajde dosta je više te priče, da se mi okrenemo vedrijim temama. Ona čuvena „pozitiva“, nasmej se i sve će proći. Neće proći, samo će se još dublje zatrpati dok se mi bavimo krpicama. Užasno, sramno i neoprostivo. O ovome je potrebno trubiti stalno i udarati na sva zvona, jer je to bolest društva, a i nas samih, ako ignorišemo. Ne kažem da sad ceo svet mora da stane, ali ovo je jako teška tema i nikako ne smemo dozvoliti da samo potone.

Možda je sve ovo ovde napisano, mračno i po nekim parametrima „pozitivne“ današnjice neprihvatljivo, ali pomislite samo da se radi o vama ili o vašem detetu. Zatalasalo se ovih dana bome žestoko, i neka je.

Autor: Male Velike Stvari

OSTAVI ODGOVOR

Upišite svoj komentar!
Please enter your name here

Najnovije objave

Podeli članak:

spot_imgspot_img

Najnovije objave

Možda će ti se dopasti
Sličan sadržaj

Kako da se vaš restoran izdvoji od konkurencije?

Kako da se vaš restoran izdvoji od konkurencije? U...

Aromatični sočni marokanski kolač

Aromatični sočni marokanski kolač. Od griza, obilato preliven slatkim...

Napredak kroz dobrobit: Kako podržati mentalno zdravlje na radnom mestu?

Napredak kroz dobrobit: Kako podržati mentalno zdravlje na radnom...

Koja oprema vam je potrebna za pružanje usluga pedikira?

Koja oprema vam je potrebna za pružanje usluga pedikira?...