Zašto volimo Velikog Getsbija? Zašto volimo Velikog Getsbija?
I pored nemalog broja filmskih i pozorišnih adaptacija, u čiji uspeh ili neuspeh sada ne zalazimo, naslov Veliki Getsbi (The Great Gatsby), opravdano, neizbežno,... Zašto volimo Velikog Getsbija?

I pored nemalog broja filmskih i pozorišnih adaptacija, u čiji uspeh ili neuspeh sada ne zalazimo, naslov Veliki Getsbi (The Great Gatsby), opravdano, neizbežno, a i rado, uvek nas vraća svome izvoru – romanu F. Skota Ficdžeralda (F. Scott Fitzgerald) objavljenom 1925. godine. Oslikavajući  “doba džeza”, odnosno dvadesete godine prošlog veka u Americi, pritom prikazujući svu preteranost, ispraznost i besmisao vremena u kojem je na snazi bila prohibicija, a cvetali su materijalizam, nemoral, bogatstvo i glamur, roman istovremeno ukazuje na uzaludnost “američkog sna”. U vreme kada je prvi put predstavljen publici pretrpeo je negativne kritike, ali danas je cenjen kao jedno od najvećih dela napisanih na engleskom jeziku i mnogima omiljen. Nije pak omiljen samo roman u celini već veoma često i naslovni junak. Zašto je to tako i šta je to što volimo kod junaka koji sasvim moguće ima više mana nego vrlina?

Dakako, Getsbi je mnogo više od slikovito ispričane priče o jednom vremenu i društvu na jednom podneblju. Džej Getsbi je junak koji u takvom okruženju sanja sopstvene nedosanjane snove – da će ponovo osvojiti izgubljenu ljubav, Dejzi Bjukenen – površnu, neozbiljnu, udatu, ali prelepu ženu “čarobnog smeha”. On veruje da mu novac može kupiti sve što poželi, pa tako i nju, koju će privući njegova novostečena raskoš i ekstravagantne zabave. Ipak, dojučerašnji siromašni farmer biva lako razotkriven kao “lažnjak”, doduše u svetu i od strane onih u najmanju ruku još gorih. On i drugi put gubi Dejzi, za koju je socijalni status veća religija od ljubavi, a odbacuje ga i društvo koje nakon njegove smrti pokazuje koliko je nebitan. Međutim, nama i dalje ostaje omiljen – ništa manje voljen od dobrodušnog i toplog pripovedača Nika Karaveja.

Getsbija volimo zato što ume da sanja kao što se niko na svetu ne usuđuje, da idealizuje i mašta kao što nijednom detetu ne bi pošlo za rukom, da više i moćnije od svih sanjara raširi ruke prema mračnoj praznini nad zalivom ne bi li dosegao pogledom i srcem zeleno svetlo na kraju Dejzinog doka – svoje daleke, nepomične i neugasive ideale.

 

Autor: Jelena Pršić, doktor filoloških nauka

Izvori:

  1. Ficdžerald, F.S. (2004). Veliki Getsbi. Beograd: Politika.
  2. Churchwell, S. (2013). “What makes The Great Gatsby great?“ Available at: www.theguardian.com

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *