Ljubomora je stanje koje nije zavisno od okolnosti i spoljašnjih dogadjaja. To je unutrašnje stanje koje je posledica ličnih nesigurnosti i tako joj treba pristupiti.
Ona je pokazatelj tebi o tvojim unutrašnjim zbivanjima, a ne reakcija na nešto što je neko drugi uradio ili rekao.
Da bismo se oslobodili ljubomore, moramo je bit svesni. Nemoj se sramiti, tako joj prepuštaš moć. U redu je što postoji, svi je imamo ponekad. Svest o ljubomori je korak ka oslobodjenju.
Ako radiš na svom ostvarenju, podižeš svoje vrednosti, imaš stabilan pravac i smer kretanja – ljubomora (u svakom obliku) će početi da iščezava, naizgled sama od sebe. Primetićeš da gubi snagu. Toliko je jednostavno. Ali to nikako ne znači da je lako. Jednostavno, jer je jednačina jasn. Ali teško jer razvojni put nije lak.
Dakle, ako prepoznaš da te „vozi“ ljubomora, to je crvena lampica za preispitivanje: Kuda idem? Gde sam pošao? Koje su moje vrednosti?
Počni da se identifikuješ sa sopstvenim vrednostima, sa stvarima koje radiš i veštinama koje stičeš. Nemoj se identifikovati sa ulogama koje imaš u odnosu sa drugim ljudima.
Nije tvoja vrednost što si nečija devojka ili tetka – tvoja vrednost je što nešto umeš i znaš.
I nije tvoja vrednost što imaš kuću -tvoja vrednost je što znaš da je sagradiš, čak i kada ti je život sruši.
Kada ti svrha života bude rad na sopstvenim vrednostima i kada ti taj rad bude ulivao mir i stabinost, neće te ugroziti ako se neko „snašao bolje“ ili „imao više“. Gledaćeš u svoje dvorište jer je život kratak za konstantno zavirivanje u tuđa dvorišta.
Autor: emocionalno.osnazivanje
