Pretražujući literaturu i ostale medije, u nadi da ću pronaći nešto novo za moju današnju temu, shvatam, nije do novih činjenica koliko do primene. Nije do informacija, koliko do toga šta ćemo uraditi sa njima? Nekada, iste činjenice treba ponavljati. Možda nas nekada nerviraju određeni članci u novinama, a nerviraće nas sve dok se problem ponavlja. Stoga, dragi roditelji, otvorite oči- nasilje nije tabu tema. Ponavlja se. Budite svesni, ono dete u ćošku koje maltretiraju može biti i vaše ako ne reagujete u pravo vreme i na pravi način.
Ne želim da Vas zastrašim već da vam skrenem pažnju da škola postaje multidimenzionalan sistem. Osim obrazovnog i socijalizacijskog karaktera, poprište je neispražnjenih frustracija, netolerancija, iako joj je cilj, kao instituciji od životne važnosti, promovisanje pravih vrednosti. I nije za čuđenje što upravo ova institucija postaje reon gde se vršnjačko nasilje u velikom broju slučajeva dešava ili započinje. Šteta je, kako pojedina deca svoje najlepše dane detinjstva umesto bezbrižno, provode u strahu.
Nasilje nad decom, može vršiti svako. Počev od dece, nastavnika do svih zaposlenih iako je najčešće na relaciji dete- dete, ili dete- grupa dece. Nekada je teško dokazivo. Nekada je nevidljivo. Ali ne baš na svim nivoima. Deca su krhka i emotivna bića. Zašto je ovo važno? U osetljivim godinama sve je strašno! Sva pitanja su od velike važnosti! Pojedina deca se požale roditeljima ali većina ostane ,,zatvorena u sebe”! Pomisle:,,do mene je, ja sam kriv/a”! Da li je neophodno da vam nabrajam primere u Srbiji sve one dece čiji su se životi okrenuli ,,naopačke” ili koja više nisu sa nama?
Postoje nekoliko osnovnih vrsta nasilja. Najzastupljenije je fizičko nasilje. Deca trpe različite oblike fizičkog povređivanja od strane druge dece. Psihičko nasilje predstava svaki oblik verbalnog omalovažavanja, vređanja, psovanja što može ostaviti značajne posledice na život deteta. Pored njih, tu su i seksulano nasilje ( svaki oblik neželjenog psiho- fizičkog kontakta koji prevazilazi lične i intimne granice deteta) socijalno ( vid psihičkog nasilja koje najčešće podrazumeva ignorisanje Ii izolaciju deteta) elektronsko nasilje (sve popularniji vid nasilja koji se karakteriše upotrebom kamere, telefona, korišćenjem društvenih mreža a u cilju promovisanja diskriminišućeg i neprijatnog sadržaja po dete) i ekonomsko nasilje (iznuđivanje stvari i novca).
Znaci da Vaše dete ili dete vaših prijatelja trpi nasilje:
-prestalo je ili slabo jede, spava, govori;
-nije društveno kao ranije;
– do kasno sedi na kompjuteru;
-krije mobilni telefon;
-popustilo je u školi;
-ima modrice ili tragove nasilja po telu;
– ima košmare, loše snove;
-izbegava da ide u školu;
-ne želi da razgovara ni sa kim;
-osetljivo je na komentare;
Šta možete uraditi? Osnovno pravilo je da kada se dete požali, detaljno ispitate situaciju. Gde je bilo, sa kime, kuda i šta se dogodilo? Zatim obavestite razrednog starešinu. On će obavestiti roditelje dece. Ukoliko se to ne desi, razgovarajte sa školskim psihologom i direktorom škole i insistirajte da se situacija reši i usmenim i pismenim putem. Ne odustajte. Možete obavestiti i obližnju policijsku stanicu. Budite uporni! Zaštitite svoje dete i pružite mu podršku!
Autor: Bojana Aleksić, pedagog i psihoterapeut u edukaciji