Za sada bez srećnog kraja – jesmo li ikada i imale srećne krajeve? Uvek mi je najteže da pričam o knjigama koje me dotaknu, u kojima pronađem ljude koje poznajem u malo drugačijim likovima i kod kojih vidim potrebu da imaju još stranica, još poglavlja, još priča. Verovatno je to razlog zašto mi je trebalo skoro mesec dana da napišem utiske o naslovu „Za sada bez srećnog kraja„.
Za sada bez srećnog kraja – jesmo li ikada i imale srećne krajeve?
Ovo je knjiga o ženama i za žene. To ne znači da muškarci ne mogu da je čitaju i da verovatno usput nauče dosta toga iz nje. Priče u ovoj knjizi su sasvim realne. Verujem da se svaka od nas našla u nekoj od situacija o kojima autorke pripovedaju ili makar imamo drugaricu, sestru, majku, ćerku, koleginicu koja je bila u istoj situaciji.
Za sada bez srećnog kraja – jesmo li ikada i imale srećne krajeve?
Ove priče nemaju konačan završetak. Svaka od njih ostavlja prostor za razmišljanje i priliku za maštanje o tome kakve bi sve krajeve mogle da imaju njihove junakinje. Neke priče su urnebesno smešne, neke bole danima, a sve su životne, realne i sasvim (ne)obične.
Verujem da oni koji pišu o sasvim običnim junacima koji se nalaze u sasvim običnim svakodnevnim sutuacijama i susreću se sa uobičajenim problemima imaju poseban dar za pisanje.
Mislim da se najteže zaljubljujemo u likove koji su baš takvi, obični, jer njihove mane i vrline verovatno najlakše uviđamo, jer su oni nama najsličniji. Junakinje ovih priča sam želela da zagrlim, podržim, osnažim, ponekad sam poželela i da viknem na njih i kažem kako moraju da se zauzmu za sebe i shvate koliko vrede.
Za sada bez srećnog kraja – jesmo li ikada i imale srećne krajeve?
Vreme je da same počnemo da odlučujemo o svojim krajevima, a uz ovakve knjige put do takve budućnosti će nam sigurno biti lakši.
Autor: Milica Barać
