Važno je ponekad i zažmuriti. Moj deda ima sjajnu rečenicu kojom prekida svaku diskusiju vezanu za druge ljude. Kada neko počne da mu priča o nekom drugom, da ne kažem ogovara, on samo kaže: „Ma, tako oni ‘oće.“
Nakon te njegove opaske druga strana uglavnom nema šta da doda, shvativši da nema ni adekvatnog sagovornika.
Važno je ponekad i zažmuriti
Nisam toliko mudra kao on, pa mi ne uspeva uvek da ostanem uzdržana. Ali primećujem da je dovoljno u takvim situacijama samo promeniti temu. Jer, kako mi on skoro reče: „Sve što ne moraš da vidiš, bolje i nemoj.“
Važno je ponekad i zažmuriti
Skoro me jedna poznanica pitala kako sam tako mirna, kako se ne nerviram? Nasmejala sam se, setivši se koliko sam nekad bila histerična. Odgovorila sam da su me razne okolnosti naterale da sve lakše prihvatam. I da shvatim da nije na meni da sve rešavam, niti da sve tuge isplačem. A umela sam, emotivcima je to prirodno stanje.
Važno je ponekad i zažmuriti
Naravno da svi imamo svoje faze i probleme, sa kojima se nosimo kako najbolje znamo. Zato valja ponekad i zažmuriti na sve ono što nije u domenu naše moći.
Umesto da samo posmatramo nečije teškoće, korisnije je da se pomolimo i prepustimo da neko „veći“ od nas sve to reši.
Važno je ponekad i zažmuriti
Nismo sebični ako čuvamo svoj mir, dok oko nas bukte ratovi koji nisu naši. Dovoljne su nam naše bitke, čuvajmo snagu. I osmeh, uz njega je ipak sve lakše.
Autor: Ana Milovanović
