PRIČA MOG DEDE PRIČA MOG DEDE
Malo ko na ovoj planeti ume da priča priče tako dobro kao moj deda. Sećam se, tih dana, kada još nisam bila ni svesna... PRIČA MOG DEDE

Malo ko na ovoj planeti ume da priča priče tako dobro kao moj deda. Sećam se, tih dana, kada još nisam bila ni svesna sveta oko sebe, ni svog postojanja – svakodnevno sam iščekivala vreme za novu priču. A te priče bile su uvek inspirativne, zanimljive i smešne…

Sada, toliko godina kasnije, kada bi čovek pomislio da sam ih i zaboravila i da se bavim „ozbiljnijim“ temama – meni one ipak često naviru u sećanje. Naročito jedna, nekada tako omiljena detetu koje sam bila.

Ta priča govorila je o siromašnoj deci koja su svakodnevno, krišom, odlazila u šumu i nosila malo hleba i mleka mečićima koji su bili sami sve dok ne padne mrak jer im je majka bila u lovu. I ta njihova majka, mečka, volela je ovu dečicu jer su pomagala njenoj deci i jer je videla da su dobronamerni i neiskvareni.

Sa druge strane, kada je otkrio gde njegova deca svakog dana idu, njihov otac je uzeo pušku i otišao da ubije mečku. Spletom raznih okolnosti, priča se ipak završila srećno za sve i tada je delovala kao samo još jedna zanimljiva pričica sa smešnim krajem.

Ipak, sada o njoj razmišljam kao o nepogrešivoj slici današnjice. O slici ljudi koji se mrze i ubijaju, koji love iz zabave, koji ruše domove jedni drugima dok i sami jedva održavaju svoj dom.

Retko ko je spreman na to da, poput ove mečke iz priče, pređe preko predrasuda, zagleda se u nečiju dušu i zavoli čoveka isključivo zbog toga što on jeste. Retko ko će danas ostaviti po strani nečiju veroispovest, boju kože, drugačija interesovanja… I obično to tako biva, uvek oni „lošiji“ očekuju da svi budu kao oni i smeta im nečija dobrota, smeta im ljubav, smeta im sreća.

Zato bi nekada zaista trebalo da više budemo poput životinja i poput dece koji ne razmišljaju samo o onom najgorem što bi se moglo desiti, ne traže svemu manu, već vide radost i ljubav u svakom biću i u svakom trenutku.

Autor: Bojana Krkeljić

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *