Važan je svako koga smatraš svojim. Ustala sam rano, Božić je. Rekoše naši stari da „kako tog dana, tako cele godine“.
Kako svaki Božić započnem čitanjem, dohvatih knjigu moje Taše. Iznova me obraduje njena posveta, u kojoj piše da smo se duhom prepoznale. I zaista jesmo, neke ljude prosto osećaš kao svoje, iako ih zapravo ne poznaješ lično.
Važan je svako koga smatraš svojim
Mora da će ovo biti lepa godina, pomislih uz osmeh i izgubih se u redovima… Zastadoh. Pa ova knjiga kao da je mojom dušom pisana. Osećam je, poznata su mi i opisana iskustva. Očigledno da ni onakva posveta nije slučajna. Kao što ništa i nije slučajno. Svako nam dođe baš u pravo vreme.
Važan je svako koga smatraš svojim
Lepo je u ovim danima setiti se naših ljudi. Naših po krvi, naših po veri, naših po ljubavi, naših po vrednostima, naših po interesovanjima… Jednostavno naših. Jer svako ima nekog koga smatra svojim.
Važan je svako koga smatraš svojim
U filmu The bucket list glavni junak kaže: „Verujem da sebe meriš po ljudima koji su sebe merili po tebi“. A ja verujem da svako oseća gde duhom pripada, a gde nikad nije, ma koliko se trudio.
Idealna je prilika da se setimo tih ljudi danas. Da im pokažemo da mislimo na njih i da su nam važni. Iako oni to možda znaju i osećaju, Božić je, obradujmo ih.
Autor: Ana Milovanović
