Usreći me Usreći me
Ne razumeju ljudi koncept sreće. Ili je drugačije definišemo. Misle da sreća nema suze, a tuga nema osmehe. Isključivi su, crno je crno, belo... Usreći me

Ne razumeju ljudi koncept sreće. Ili je drugačije definišemo. Misle da sreća nema suze, a tuga nema osmehe. Isključivi su, crno je crno, belo je belo. Pa trče za srećom, pa kupuju za sreću. Ta sreća, za mene sreća nije, to je uzbuđenje. Krpica mi ne može pružiti trajno zadovoljstvo, niti taj čovek, ili samo još taj događaj, ili auto. O kako sitna zadovoljstva grabimo, dok sve iz nas vrišti na spolja: Usreći me!

Opet, nekim čudom, svaki put se „sreća“ iz toga izvuče, pa nam treba još i opet hrlimo ka njoj. Ironija je što dok je jurimo spolja, ona mudro čeka da je probudimo u sebi, u svom srcu, stomaku, glavi, ma u svakoj pori koja nas ježi. E, ali ova sreća nije nakićena, ne izgleda primamljivo i ne traži nam novac. Kao i sve u životu, ono što zaista ima vrednost, ne kupuje se.

Ko nas je naučio da trgujemo osećanjima? Da se punimo hranom ili novim šopingom? Dobili smo igračku, a trebao nam je zagrljaj. Dobili smo „papir“ da se počastimo, a trebalo nam je ljubavi. Dobili smo „hladan tuš“, a trebalo nam je razumevanje. Dobili smo sve što smo zamislili i shvatili da to nije sreća.

Za mene je sreća kada iščekujem dobar ishod, za mene je sreća razumevanje koje se u meni probudilo, za mene je sreća kada možeš nekome da ulepšaš život, za mene je sreća osmeh prolaznika. Namerno sam napisala ove „nebitne stvari“ jer se ne odnose samo na mene, već uključuju i druge. A znate zašto? Pa, toliko se sreće u meni probudilo, da slobodno smem da je delim, a tako je i umnožavam. Pitate se kako sam je probudila? Kroz zahvalnost i poverenje. Zahvalna sam životu, a veru u Boga sam okrenula u poverenje. Znate ono kad vam neko kaže: Imaj poverenja u mene! A vama nekako lakše, jer zaista verujete toj osobi. E, takvo poverenje ja imam. I ovakvu sreću i vama želim, da iako ste možda tužni, nekako ste srećni i nekako ste zahvalni. Kakva sad tuga? Otkud ona tu? Ne brinite, ona ne isključuje sreću, itekako je povećava. Ne pitajte kako znam, već i sami krenite ka sreći.

Autor: Ana Milovanović

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *