Milena se udala jako mlada i to ne svojom voljom. Udali su je za mladića koji je bio dve godine stariji, niži od nje, ružan sa velikim nosem i strašno dosadan.
Ali nije mogla da bira, tako su roditelji odredili. Iako mlada, bila je jako vredna i sve kućne poslove znala je da radi. Čak, da bi zaradila koji dinar, šila je jorgane. Bila je poznata po tome i u njihovom selu ali i u okolnim selima.
Posle dve godine braka rodila je sina Milana. Dečak je bio zdrav, dobar i veoma miran. Kako je rastao učila ga je da pomaže prvo po kući, a posle i u dvorištu, ocu oko stoke a i poljske radove veoma rano je savladao.
Milena i njen muž Dragoljub sve su radili zajedno. Kad bi završila kućne poslove, izašla bi u dvorište da mu pomogne oko stoke. Često je išla sa njim i na njivu. Svi u selu su im se divili i hvalili ih.
Dragoljubu su roditelji rano umrli, tako da su njih troje živeli sami i nisu imali ničiju pomoć.
Žene po selu su joj zavidele što ima tako dobrog muža a ona je patila i gledala kako drugi muževi su nežni prema svojim ženama, poljube ih čak nekad i na sred ulice. Ona nije osetila tu nežnost, živela je kao robot, samo rad i ništa više.
Sin, kada je završio osnovnu školu, preselio se u grad da bi tamo nastavio školovanje.
Bilo joj je teško. Tada se osećala još usamljenijom ali nije htela da kvari njegove želje zarad nekih svojih.
Kad je prešla pedesetu razbolela se. Često je morala da bude u postelji. A njen Dragoljub je brinuo o njoj. Kuvao joj je i donosio jelo u krevet, kako se ona ne bi mučila. I dalje se osećala isto, usamljeno.
A onda je Dragoljub pozvan na vojnu vežbu mesec dana. Tek tad je ostala potpuno sama i počela je da shvata šta joj znači Dragoljub. Sin nije mogao da napusti posao, tako da bi došao samo jednom nedeljno.
Po selu je čula razne priče, te ovaj je tukao ženu, te ovaj je varao ženu… a retko da čuje priču onakvu kakvu je ona imala sa Dragoljubom.
Prošlo je i tih mesec dana. Ona je nestrpljivo čekala da joj se muž vrati. Spremila je njegovo omiljeno jelo i sačekala ga na kapiji. Kad je stigao do kuće, ona mu priđe i zagrli ga.
„Dobro mi došao, mužu moj! „ Dragoljub iznenađen ali opet srećan, zagrli je i oni zajedno uđoše u kuću.
Nekad ljubav nije glavni uslov za sreću u braku. Ljubav može vremenom i da prođe, ali poštovanje i uzajamna briga ostaju do kraja.
Autor: Sanja Trninić
