Šutiram kamenčiće po plaži,lete u vodu,lete svuda i lupaju o sklopljene ležaljke i palme. Nećete nas ovoga puta dotući ni rečima,ni delima,ni sitnim poklonima duše prodane. Poverenje i iskrenost se teško stiču,a lako izgube. Opraštamo svi,pa na prvu svađu ili raspravu sve iz vode izbacimo. Izleti i kamen i stara flaša od stakla i leva cipela i svo đubre iz dubine vode ispliva. Uskovitla se ego pa talasima razbija palmu i ležaljke. Smiri se voda,a kada se povuče nastaje šteta. Neko smeće odnese nazad a neko baci na obalu da očisti svoju prirodnu čistotu koji su drugi zaprljali. Mi nismo rođeni ludi,besni i ljubomorni. Nismo rođeni zli,ali smo to postali,pakujući uverenja i puštajući druge da nas oštete. Puštamo ljude u srce i u dušu,oni ponude samo ono što imaju. Vrlo često tuđi ego i svo tuđe crnilo nas obavije i uništi mir koji smo jedva stvorili. Mučiš se da oprostiš iz duše,ne samo rečima. Misliš neko se možda promeniti može,a on te povuče u svoje smeće nagomilano uz put. Tada primamo poklon od onih što nemaju šta da pruže.
U ruke prijatelju sva sredstva,sve insekticide! Brani se,čisti se i vadi đubre iz mora. Čisti svoju obalu da mogu da prošetaju ljudi koji nisu zli,kojima je srce čisto i koji ti ne izazivaju suze i bol. Puno je njih što misle da vole,što kite druge lepim rečima,a onda nas više puta prodaju delima. Pravdanja,cvilenja,grebanja po vratima ali nećemo im više otvoriti. Šta će nam svima neko ko čini da se loše osećamo. Ne treba svako otvarati vrata,a kamoli dušu. Ma znate šta,od sada mogu da nam rukavima brišu cipele,suzama peru stepenište,a rečima svojim prodaju petarde pred prodavnicama za buduće praznike. Ljubomorom se ljubav ubija,ne izazivajte je i nećete biti izazvani. Ohladila su se naša srca od svega više. Zbog par kretenski orijentisanih osoba,u životima zamračimo ceo muški ili ženski rod. Nema prošlost šta novo da nam kaže,i toga smo svesni,al’ opet…? Vrlo često ne treba da slušamo svoje srce,ponekad nam dobro donelo nije. Naklon za sve one koji iskreno vole i ne dokazaju svoje frustracije praveći druge ljubomornima. Naklon i za sve one što zaista žele da oproste i zaborave i ne talasaju tuđe mirne vode. Ne mogu ti dati ljudi ono što nemaju u sebi,to i nije toliko strašno. Razumemo mi,samo ne razumemo zašto se takvi ne sklone iz naših života. Obećavamo,biće šutnuti svi takvi kao ovaj kamen,ali pravac niz plažu. Nećete moći više da se sakrijete u dubini vode,nema više isplivavanja. Ponekad treba da biramo da smo ,,bez veze“. Rumi je jednom lepo rekao: ,,Srce je more,a jezik obala,čega god ima u moru to se na obalu izlije!“.
Autor: Sanja Đurđević
