Danas imam veliku potrebu da pričamo na temu predrasuda o osobama sa invaliditetom. Zapravo zelim da pricamo o tezi „da osobe sa invaliditetom nemaju sreće u životu zbog osnovnih predrasuda koje drugi ljudi imaju prema njima“. Pitanje je da li je to istina ili nije?
Neki govore da to jeste tačno, neki govore da nije. Oni koji su doživeli tako nešto kažu i tvrde da je tako. I da se najviše predrasuda prema nama osobama sa invaliditetom stvara na osnovu našeg invaliditeta.
Oni koji nisu doživeli tako nešto kažu da to nije tako i da je to besmislica, da ne mora da znači da je baš to „plodno tlo“ za stvaranje predrasuda. Ko će ga znati.
U mom iskustvu bilo je situacija koje potvrđuju pomenutu tezu, bilo je i situacija koje je demantuju. Neminovno je da je još uvek većem broju ljudi invalidnost nažalost kamen spoticanja u ostvarivanju međuljudskih odnosa, u to ubrajam i prijateljstvo, drugarstvo, poznanstvo.
Ovaj tekst ima za svrhu da probudi svest u ljudima. Da shvate šta možda rade čak i nesvesno, da nas odmah otpisuju bez da nam pruže priliku.
Ako zaista postoji ta pošast među ljudima treba da prestane da postoji. Ako ne postoji ne treba nikad ni da zaživi.
Autor: Milica Đorđević
