Trpno stanje nije moranje. Ovih dana duboko me potresla iznova pokrenuta tema akušerskog nasilja. Deluje da je moralo eskalirati usled toliko ćutanja i trpljenja. Jer je ponovo jedno trpljenje tragično završilo.
Trpno stanje nije moranje
Nisam sigurna da će trenutna situacija promeniti sistem koji je duboko podbacio u svakom smislu, ali će definitivno uticati na širenje svesti. A znate zašto? Zato što su žrtve progovorile.
Trpno stanje nije moranje
Shvativši da me obuzeo bes i vraćanje na okolnosti koje sam i sama prošla, odlučila sam da pratim onu vedriju stranu priče. A verujte, ta strana uvek postoji. Načitala sam se divnih priča, nadahnula svoje biće i shvatila sledeće: Dokle god mislimo da smo smo nemoćni, bićemo žrtve.
Trpno stanje nije moranje
Ne bih da zvučim sebično, ali meni su ovi dani pomogli da se iscelim. Mada mi nije delovalo da u celoj priči postoji takva mogućnost.
Jer, mi u suštini jedino sami sebi možemo pomoći. Drugi nas neće spasiti, ma koliko to želeli.
Trpno stanje nije moranje
Nismo nemoćni i nismo sami, nikada. Ne moramo trpeti ništa. Ljubav nije strah, zapravo su na suprotnim krajevima. I ljubav nije žrtva, mi se žrtvujemo baš iz straha. A to nikako nije moranje. Samo su nas negde usput društvo i sistem uverili da jeste. A ne mora biti. Dovoljno smo se „namorali“.
Autor: Ana Milovanović
