TINEJDŽERI I DEPRESIJA

Depresija je problem današnjice naročito kada ,,pogađa” mlade ljude.  Sve više mladih pati od simptoma depresije. Simptomi pogađaju celokupnu ličnost. Ukoliko se ne tretira pravilno, može imati brojne posledice.

Tinejdžersko doba je svakako doba burnijeg rasta i razvoja. Promene u raspoloženju su normalna stvar. Međutim, često se mešaju sa depresivnošću, pa simtomi prave depresije ostanu neopaženi i teško se prepoznaju. Depresivan tinejdžer može upadati u različita problematična ponašanja i stanja, poput kriminalnih radnji, korišćenja psihoaktivnih supstanci i sl. U stručnoj liteaturi se navodi da depresivan tinejdžer može i ne mora pokazivati znake ovog problema. Kod umerene depresije tinejdžeri govore i ponašaju se normalno.

Mladi su u periodu detinjstva pod uticajem porodičnog identiteta. U pubertetu dolazi do želje za slobodom i samostalnošću, što mnogi roditelji ne prepoznaju. Takođe, u pubertetu nastaje snažna potreba sa samodokazivanjem i dokazivanjem drugima. U ovom periodu roditelji pomisle da su im deca odrasla, pa često ne obrate pažnju na emocionalno zdravlje svoje dece. Većina roditelja ni sama ne zna kako da se nosi sa stresom i jakim emocionalnim nabojima pa samim tim ne mogu tome podučiti ni svoju decu. Adolescenti roditelje u tom slučaju mogu doživljavati kao grube, nezainteresovane i pomisliti da njihovi problemi i nisu toliko važni.  A deca se svakodnevno bore sa pritiskom u školi, porodici ili okruženju.

U nedostatku roditeljske podrške, ili podrške u bilo kom obliku, mladi mogu tragati za bilo kojim vidom zaštite. Naročito su opasne oni,,dobronamerni” saveti koji mogu dolaziti putem društvenih mreža ukoliko se pravilno ne koriste. U nešto boljem položaju mogu biti devojčice kojima je dozvoljeno da ponekada plaču ili  se povuku, dok je kod dečaka, u našim porodicama to često zabranjeno.

Kao što je napomenuto, tinejdžeri mogu izgledati normalno ali neke misli ili stanja koje ih često prate su :

-osećaj produžene tuge ili gubitka;

-svakodnevna razdražljivot;

-gubitak svakog zadovoljstava u životu;

– jako prkosno i agresivno ponašanje iza kog se kriju depresivne epizode;

-konstantan osećaj bezvrednosti, gubitka perspektive i ostvarljivih ciljeva u životu;

– povećan sukob sa članovima porodice, prijateljima ili gubitak interesa za bilo koja društvena dešavanja;

– česte misli o samoubistvu.

Roditelji bi trebali da prihvate svoju decu i prisete se svojih nedoumica u odrastanju birajući manje autoritativna i manje destruktivna ponašanja po svoju decu.

Autor: Bojana Aleksić, pedagog