Jedina filozofija sa kojom se možemo odgovorno suočavati pred licem očaja jeste pokušaj kontemplacije svih stvari onako kako bi se one predstavljale sa stanovišta percepcije. Znanje nije ono što prosvetljuje već svetlo koje obasjava svet zahvaljujući slobodi misli. Sve ostalo je rekonstrukcija i obična tehnika.
Perspektive moraju biti tako oblikovane da se uklapaju u stvarni svet. Da ga razotkrivaju sa svim njegovim pukotinama i naprslinama, kao siromašnog i izobličenog, kakav će se jednog dana sigurno pojaviti u svetlu novih ideja.
Pisanje kao iskonski nagon
„Nikada ne zamišljaj da si drugačiji nego što bi drugima moglo da izgleda da ono što si bio ili što si mogao da budeš, nije bilo drugačije nego što bi im ono što si bio, drugačije izgledalo“
Pisanje nudi mnogobrojna tumačenja, upravo zbog načina na koji je napisano. Sve je utemeljeno na igri reči ili stihovima nelogične, apsurdne sadržine, ponekad i sa izmišljenim rečima.
Razlog zašto pisanje i čitanje imaju tako moćan uticaj na svačiji um, leži u tome što se iza napisanog krije čitav jedan svet koji pomaže da se stvari dožive na jedan potpuno drugačiji način. Na način na koji ih nikada ne bi doživeli da nismo počeli da pišemo.
Ako želiš da proširiš svoj čitalački svet, udalji se od knjige koju čita čitav svet. Naravno, o svakom izboru može da se raspravlja i ovakvi izbori su izrazito subjektivni.
Dosije: Knjiga
Bez pisanih reči, bez pisanja knjiga, ne postoji ni koncept čovečanstva. U tome se krije suština pisanog teksta kao proizvoda ljudskog uma, koji je kroz istoriju često puta bio osporavan i kritikovan.
Savršenstvo različitih stilova kroz vreme krilo je znanje iza slova na papiru, dajući im na taj način magijski karakter.
Savremena tehnološka dostignuća olakšala su put pisanja i izdavaštva, ali nisu dovela do prestanka poimanja napisanog kao najfinije subverzivne tekovine modernog društva. Pisanje je snažno u svojoj jednostavnosti- piši razumljivim jezikom i u simbolici koju svaki čitalac može da dokuči, nakon što uspešno prođe kroz sve nedoumice.
Kroz napisano se živi i nakon fizčke smrti zato je čežnja za besmrtnošću univerzalna problematika svih pisaca i pokretač mnogih društvenih tokova. Glavna prepreka do one prave, savršene, ideje za pisanje, kao i putokaza ka večnom životu, kriza je identiteta mnogih pisaca. Tada svaki trenutak lomi tok misli i postaje neuhvatljivi zanos pisca.
Ideja ostaje neuhvatljiva, i svačija i ničija. Uvek malo više favorizujući onoga koje ne razume. Ona tada postaje mrlja na papiru koja se ne može ni oprati niti se od nje može obogatiti.
I zato piši svaki dan. Stisnutih zuba, makar i besmislene gluposti. Samo piši. Verujemo da činimo važnu stvar kada na belom papiru crtamo crne crte. Ipak, pisanje je tvoj zanat i nisi ga ti izabrao već ti je on došao na poklon. I samo su to vrata kroz koja možeš proći mirne duše i otvorenog uma. Zato piši i samo piši.
Može li se pisanje naučiti ?! Nakon učenja pisanja, svako piše bolje, kao što i posle završenog bilo kog kursa ili podučavanja izađemo bolji nego što smo na početku bili. A svima koji pišu, jasno je da je u pisanju spas. To je onaj pojas za spasavanje, možda jedini koji će te održati na površini u trenucima blokade.
Dođi, nudimo ti mišljenje i ocenu teksta koje nije onakvo kakvim ga zamišljaš i očekuješ. Ali koje će ti promeniti tekst. A svaka promena je dobra. Nudi zadovoljstvo i uzbuđenje koje osećaš pre i tokom kreativnog procesa pisanja. Ponuđeno ti je dragoceno iskustvo podsticaja na redovno pisanje jer je pisanje jedini lek tokom života.
Svi mi koji pišemo, to dobro znamo…
Autor: Ivana Živanić
