Šta je psihoanaliza?

Šta je psihoanaliza? Prva asocijacija na psihoanalizu je Sigmund Frojd. Nastanak moderne psihoterapije kao nove naučne discipline i profesije vezuje se za psihoanalizu i za lik  i delo njenog osnivača Sigmunda Frojda.

Poreklo psihoterapije mnogi autori tada vide u tadašnjim filozofskim i religioznim pogledima na prirodu čoveka, u modelima koje je nudila tadašnja nauka u zamahu svog razvoja, kao i otkrićima iz psihoterapijske prakse, gde je  Frojd pronašao glavnu inspiraciju za formiranje i uobličavanje svog originalnog dela.

Šta je psihoanaliza?

Mesto rođenja psihoterapije je Beč, a vreme je kraj 19. i početak 20. veka. Dve godine se pominju kao značajni datumi. 1895. godina knjiga Frojda i Brojera pod nazivom „Studije o histeriji“ i 1900. godina kada je objavljena Frojdova knjiga „Interpretacija snova“, čime je nova nauka prvo teorijski, a zatim i metodološki zasnovana.

Šta je psihoanaliza?
Šta je psihoanaliza?

Prvi psihoterapijski klijent Berta Papenhajm, poznatija pod pseudoimenom Ana O, koja je patila od simptoma parcijalne paralize  i halucinacija. Termin „lečenje razgovorom“ dugujemo toj, za ono doba veoma osvešćenoj ženi, koja je nakon svoje terapije pokazala interesovanje za ideje feminizma i posvetila svoj život socijalnom radu, dakle pomaganju drugima. Frojdovo antijevrejsko raspoloženje akademskih medicinskih krugova onemogućilo je da svoja naučna interesovanja u oblasti neuroloških istraživanja, Frojd se okrenuo privatnoj praksi.

Šta je psihoanaliza?

Specijalističko usavršavanje ga je povezalo sa kolegom Šarkom i Brojerom, od kojih je učio primenu metoda hipnoze u lečenju nervnih bolesti. Nezadovoljan učinkom hipnoze, on je kroz svoju praksu kreirao metode alternativne hipnozi (slobodne asocijacije, analizu snova, kasnije i analizu transfernog odnosa), koje se dobro pokazuju i kao istraživački postupci (izvor psiholoških informacija) i kao terapijske tehnike (vode poboljšanju pacijentovog stanja).

Šta je psihoanaliza?
Šta je psihoanaliza?

Svoju primenu teorije je video široko (na planu umetnosti, književnosti, religije, antropologije), u pogledu primene svoga metoda Frojd je bio dosta skroman. Smatrao je, naime, da je taj metod uspešan, pre svega, kod inteligentnih ljudi primarno dijagnostikovanih kategorijama histeričnog, opsesivnog i fobičnog poremećaja. Psihoanaliza je nastala iz velike patnje uzrokovane ne samo brojnim faktorima iz spoljašnjeg okruženja već i čitavim nizom tegobnih životnih iskustava.

Centralni element psihoanalitičkog procesa je transfer, pri čemu pacijenti ponovo proživljavaju svoje infantilne sukobe projektujući na analitičara osećanja ljubavi, zavisnosti i ljutnje. Osnovna metoda psihoanalize je interpretacija pacijentovih nesvesnih konflikata koji ometaju njegovo funkcionisanje tokom dana – konflikata koji izazivaju bolne simptome kao što su fobije, anksioznost, depresija i kompulzija.

Kada pacijent legne na kauč, pri čemu se analitičar izvan njegovog vidokruga, pacijent ima tendenciju da se seti više doživljaja, otpora i prenosa i može da reorganizuje misli nakon uvida-pomoću interpretacija i analitičara. Ako se fantazije mogu razumeti putem ispitivanja snova, masturbacione fantazije su takođe važne. Analitičara zanima kako pacijent reaguje na takve fantazije i kako ih izbegava.

Šta je psihoanaliza?
Šta je psihoanaliza?

Psihoanalitičke koncepcije su prilagođene za upotrebu kod dece pomoću tretmana kao što su: plej terapija, art terapija i pričanje priče. Tokom cele karijere, od 1920-tih do 1970-tih godina, Ana Frojd je prilagođavala psihoanalizu deci kroz igru. Te metode se i danas koriste kod dece, naručito u preadolescentnom uzrastu.

Šta je psihoanaliza?

Osnovni principi psihoanalize su: razvoj jedne osobe određuju zaboravljeni događaji u detinjstvu, a ne samo nasleđene osobine; ljudsko ponašanje i kognicija (spoznaja) su u velikoj meri određeni instiktivnim nagonima koji su ukorenjeni u nesvesnom; pokušaji da se ti nagoni osveste izazivaju otpor u vidu odbrambenih mehanizama, naručito potiskivanja.

Konflikti između svesnog i nesvesnog materijala mogu dovesti do duševnih poremećaja kao što su neuroza, razvoj neurotičnih osobina, anksioznost i depresija; nesvesni materijal se može naći u snovima i omaškama, uključujući manirizme  i lapsuse; oslobađanje od posledica nesvesnog postiže se dovođenjem ovog materijala u svesno pomoću terapijske intervencije. Psihoanaliza je dugo bila, a u svesti mnogih ljudi i danas je ostala sinonim za psihoterapiju.

Autor: Lena Marković

 

OSTAVI ODGOVOR

Upišite svoj komentar!
Please enter your name here

Najnovije objave

Podeli članak:

spot_imgspot_img

Najnovije objave

Možda će ti se dopasti
Sličan sadržaj

”Želim da inspirišem ljude da pronađu lepotu u nesavršenosti” – Milica Pražić (Pshioaza)

”Želim da inspirišem ljude da pronađu lepotu u nesavršenosti”...

Praznična euforija

Praznična euforija. Nekada, novogodišnja noć predstavljala je kraj jednog...

Najbolje letnje destinacije koje možete posetiti uz turističku agenciju

Najbolje letnje destinacije koje možete posetiti uz turističku agenciju....

Kako na zabavan način dočekati Novu godinu

Kako na zabavan način dočekati Novu godinu. Doček Nove...