Slatke muke
Večito učimo. Nešto za ocenu, nešto za sebe. Najviše za život.
Nije uvek prijatno, niti lako. Nekad nam najviše truda treba za ono što nam kasnije bude korisno, dok neretko to znanje uopšte ne primenimo.
Sećam se kako nam je profesorka rekla da mi „bildujemo mozak“, dok smo negodovali jednu oblast iz matematike. Moguće da je imala pravo, jer život nije samo ono što želimo i čemu znamo svrhu. A to koliko smo „nabildovali“ toleranciju, videćemo u situacijama koje nam nisu prijatne.
Najviše nas nauči ono od čega bežimo, baš zato što nam je nepoznato. Ne možeš otkriti šta je na drugoj strani, ako ni ne pogledaš u drugom pravcu.
Kažu da se pametan uči na tuđim greškama. Ipak, ne treba ni bežati od svojih, jer tako „bezgrešni“ nećemo naučiti ništa. Iskustva su ubedljivo ta koja nude najbolje lekcije. Možeš ti da slušaš u nedogled, ali kad sam doživiš i prođeš kroz to, jasno ti je da li si i koliko naučio.
Možda ti je bolno danas. Možda će već sutra biti prijatnije. Kao mišić, dok vežbaš, pa osećaš napor. A kako ćeš se osećati usled tog napora, zavisi kako ti glava na to gleda. Da li kao na tvoj napredak, ili kao na mučenje? Velika je razlika.
Slatke muke
Autor: Ana Milovanović
